Ako BiH želi iskrene i prijateljske veze sa Crnom Gorom, mora imati čiste račune, uzimajući u obzir i pitanje Sutorine – kaže Bećirović, predlagač skupštinske rezolucije Sve republike bivše SFRJ prihvatile su mišljenje Badinterove komisije. Pritom, komisije BiH i Crne Gore za utvrđivanje granice nikada Sutorinu nijesu identifikovale kao problem – kazao Željko Obradović



U slu­ča­ju Su­to­ri­ne i Kru­še­vi­ce do­šlo je do svo­je­vr­sne pre­va­re i ne smi­je­mo do­zvo­li­ti da u or­ga­ni­ma BiH bu­de ve­ri­fi­ko­va­na gra­ni­ca po ko­joj bi ova te­ri­to­ri­ja pri­pa­la Cr­noj Go­ri is­ta­kao je po­sla­nik Pred­stav­nič­kog do­ma Par­la­men­tar­ne skup­šti­ne Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne De­nis Be­ći­ro­vić. On je to re­kao na jav­noj ras­pra­vi o sta­tu­su Su­to­ri­ne, ko­ja je u or­ga­ni­za­ci­ji Ustav­no­prav­ne ko­mi­si­je Pred­stav­nič­kog do­ma Par­la­men­tar­ne skup­šti­ne BiH odr­ža­na ju­če u Sa­ra­je­vu. Ka­ko su pre­ni­je­li bo­san­sko-her­ce­go­vač­ki me­di­ji, pred­stav­ni­ci in­sti­tu­ci­ja BiH, aka­dem­ske za­jed­ni­ce i ci­vil­nog dru­štva iz­ni­je­li su opreč­na mi­šlje­nja o to­me da li ova te­ri­to­ri­ja pri­pa­da Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni ili Cr­noj Go­ri.
Za­mje­nik pred­sje­da­va­ju­ćeg Ko­mi­si­je za dr­žav­nu gra­ni­cu BiH Želj­ko Ob­ra­do­vić is­ta­kao je to­kom jav­ne ras­pra­ve u zgra­di par­la­men­ta BiH da je ova ko­mi­si­ja jed­no­gla­sna u za­ključ­ku da Su­to­ri­na pri­pa­da Cr­noj Go­ri.
– Ak­tiv­no­sti utvr­đi­va­nja gra­ni­ce kre­nu­le su još 2001. go­di­ne, dok je Cr­na Go­ra bi­la u sa­sta­vu SRJ, i tra­ja­le su sve do kra­ja 2014. go­di­ne – na­veo je Ob­ra­do­vić.
Pre­ma nje­go­vim tvrd­nja­ma, osnov­na do­ku­men­ta za od­lu­či­va­nje Ko­mi­si­je bi­li su Dej­ton­ski mi­rov­ni spo­ra­zum i mi­šlje­nje Ba­din­te­ro­ve ko­mi­si­je, pre­ma ko­ji­ma je Su­to­ri­na sa­stav­ni dio Cr­ne Go­re.
– Sve re­pu­li­ke biv­še Ju­go­sla­vi­je pri­hva­ti­le su mi­šlje­nje Ba­din­te­ro­ve ko­mi­si­je. Pri­tom, ko­mi­si­je BiH i Cr­ne Go­re za utvr­đi­va­nje gra­ni­ce ni­ka­da Su­to­ri­nu ni­je­su iden­ti­fi­ko­va­le kao pro­blem – ka­zao je Ob­ra­do­vić.
Me­đu­tim, za­go­vor­ni­ci ide­je da Su­to­ri­na tre­ba da pri­pad­ne BiH u se po­zi­va­ju se na gra­ni­ce utvr­đe­ne Ber­lin­skim kon­gre­som iz 1878. go­di­ne, ko­je je pri­zna­lo i Pred­sjed­ni­štvo AV­NOJ-a. Ta­ko je De­nis Be­ći­ro­vić, pred­la­gač par­la­men­tar­ne re­zo­lu­ci­je o Su­to­ri­ni, ko­jom se tra­ži da se vla­sni­štvo Cr­ne Go­re nad tom te­ri­to­ri­jom pre­i­spi­ta, ka­zao je da je po pi­ta­nju raz­gra­ni­če­nja do­šlo do svo­je­vr­sne pre­va­re.
– Uko­li­ko BiH že­li is­kre­ne i pri­ja­telj­ske ve­ze sa Cr­nom Go­rom, mo­ra ima­ti či­ste ra­ču­ne, uzi­ma­ju­ći u ob­zir i pi­ta­nje Su­to­ri­ne – kon­sta­to­vao je Be­ći­ro­vić.
Pred­stav­nik Aka­dem­ske gra­đan­ske ini­ci­ja­ti­ve za vra­ća­nje Su­to­ri­ne i Kru­še­vi­ce u sa­stav BiH Azra Kurt­he­ća­jić-Bo­ško­vić po­zva­la se na gra­ni­ce utvr­đe­ne Ber­lin­skim kon­gre­som, odr­ža­nim 1878. go­di­ne.
– Cr­na Go­ra ni­je ostva­ri­la po­sjed nad Su­to­ri­nom i BiH ima pra­vo da tra­ži od Cr­ne Go­re vra­ća­nje Su­to­ri­ne ili da za­tra­ži prav­du pred Me­đu­na­rod­nim su­dom prav­de u Ha­gu – na­ve­la je Kurt­he­ća­jić Bo­ško­vić.
Ona je pod­vu­kla da Aka­dem­ska gra­đan­ska ini­ci­ja­ti­va za vra­ća­nje Su­to­ri­ne i Kru­še­vi­ce tra­ži od par­la­men­ta BiH da usvo­ji re­zo­lu­ci­ju o Su­to­ri­ni i za­u­zme stav da po­la­zi­šte od ko­jeg tre­ba kre­nu­ti u utvr­đi­va­nju gra­ni­ca bu­du gra­ni­ce utvr­đe­ne na Ber­lin­skom kon­gre­su na ko­je se po­zva­lo i Pred­sjed­ni­štvo AV­NOJ-a.
Ona je po­seb­no uka­za­la i na eko­nom­ski mo­me­nat vra­ća­nja Su­to­ri­ne u sa­stav BiH, či­me bi BiH do­šla do dru­gog iz­la­za na Ja­dran­sko mo­re.
Be­ći­ro­vi­će­vim pred­lo­gom re­zo­lu­ci­je o Su­to­ri­ni, od Pred­stav­nič­kog do­ma Par­la­men­tar­ne skup­šti­ne BiH tra­ži se da se Pred­log ugo­vo­ra o gra­ni­ci iz­me­đu BiH i Cr­ne Go­re, ko­ji je po­čet­kom no­vem­bra pro­šle go­di­ne utvr­dio Sa­vjet mi­ni­sta­ra BiH, pro­gla­si ne­pri­hva­tlji­vim, ne­u­te­me­lje­nim i štet­nim.
Na­ve­de­nim ugo­vo­rom, Su­to­ri­na osta­je u traj­nom sa­sta­vu Cr­ne Go­re i de­fi­ni­še se gra­ni­ca ko­ja će na te­re­nu bi­ti obi­lje­že­na ro­ku od tri go­di­ne od stu­pa­nja na sna­gu ugo­vo­ra.
Tran­skript s jav­ne ras­pra­ve, kao i pred­lo­zi i su­ge­sti­je ko­ji su do­sta­vlje­ni Ustav­no­prav­noj ko­mi­si­ji Pred­stav­nič­kog do­ma Par­la­men­tar­ne skup­šti­ne BiH, bi­će pro­sli­je­đe­ni tom do­mu na raz­ma­tra­nje. Ka­ko se oče­ku­je, Pred­stav­nič­ki dom Par­la­men­tar­ne skup­šti­ne BiH to­kom mar­ta od­lu­či­va­će o Be­ći­ro­vi­će­voj re­zo­lu­ci­ji, piše dnevni list DAN - M.V.

La­ti­no­vić još u BiH
Am­ba­sa­dor BiH u Cr­noj Go­ri Đor­đe La­ti­no­vić još se na­la­zi u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni i bi­će ta­mo dok ne bu­de ime­no­van am­ba­sa­dor Cr­ne Go­re, ka­zao je član bo­san­sko-her­ce­go­vač­kog Pred­sjed­ni­štva Mla­den Iva­nić. On je na­veo da Pred­sjed­ni­štvo pi­ta­nje Su­to­ri­ne i po­ni­šte­nja ugo­vo­ra o gra­ni­ci sa Cr­nom Go­rom još ni­je raz­ma­tra­lo.
– Pred­sjed­ni­štvo ni­šta ni­je o to­me raz­go­va­ra­lo, mi će­mo raz­go­va­ra­ti o to­me ka­da spo­ra­zum do­đe i ako do­đe na dnev­ni red Pred­sjed­ni­štva – ob­ja­šnja­va Iva­nić za An­te­nu M.
Upi­tan da li se am­ba­sa­dor Đor­đe La­ti­no­vić još na­la­zi u BiH, Iva­nić je re­kao da je on još u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni, i da će bi­ti ta­mo dok ne bu­de ime­no­van am­ba­sa­dor Cr­ne Go­re. Ra­ni­je je pred­sjed­nik Cr­ne Go­re Fi­lip Vu­ja­no­vić, zbog otva­ra­nja pi­ta­nja Su­to­ri­ne, od­lo­žio ime­no­va­nje am­ba­sa­do­ra u Sa­ra­je­vu. Zva­nič­ni­ci Cr­ne Go­re su sa­op­šti­li da je pi­ta­nje Su­to­ri­ne za Pod­go­ri­cu za­vr­še­no i da oče­ku­ju sko­ro pot­pi­si­va­nje ugo­vo­ra o dr­žav­noj gra­ni­ci.