Bosnjaci.Net - Najcitaniji Web Magazin Bosnjaka u Bosni i Hercegovini i Dijaspori
Naslovna  |  Arhiva  |  Pretraga  |  Redakcija  |  O Bosnjaci.Net  |  Kontakt  |  Bosniaks.Net English

 
Intervjui


Prof. dr. Husein Muratović, član Bošnjačke akademije nauka i umjetnosti (BANU), razgovor o otvaranju pregovora BiH sa Evropskom unijom?
NA POZITIVNE ODLUKE EU UTICAT ĆE GEOPOLITIČKE PRILIKE U EVROPI I NASTOJANJA ZAPADA DA SE PREDUPREGNE RUSKI UTICAJ I POZICIONIRANJE U BIH
Procitaj komentar

Autor: Bošnjaci.Net
Objavljeno: 18. March 2024. 13:03:31
Glavni urednik krajiškog nezavisnog info portala Reprezent.ba Esad Šabanagić, razgovarao je sa prof. dr. Huseinom Muratovićem, članom Bošnjačke akademije nauka i umjetnosti BiH, u povodu očekivanog otvaranja pregovora o pristupu BiH Evropskoj uniji.

Šabanagić: Profesore, da li će BiH 21. marta otvoriti pregovore sa Evropskom unijom?
Dr. Muratović:
Prvo želim naglasiti da ocjene i stavove i ovim povodom iznosim isključivo u svoje ime, a ne u ime članstva u bilo kojoj instituciji, organizaciji ili stranci (partiji). Ako već moram biti iskren, eventualni početak pregovora biće čisti poklon EU, a ne naša zasluga. Jer, budimo realni, mi nismo u roku ispunili preuzete obaveze ili smo dio njih otaljali. Na eventualnu pozitivnu odluku Unije prvenstveno će uticati geopolitičke prilike u Evropi i nastojanja Zapada da se predupregne ruski uticaj i pozicioniranje u BiH.

Šabanagić: Zar ovakve ocjene nisu preoštre?
Dr. Muratović:
Ne, one su samo odraz naše realnosti. Jer, dok zvaničnici u BiH kažu sarađivaćemo, a ne kažu provodićemo dogovoreno, to je znak da u samom početku traže razloge za izvrdavanje izvršenja onoga što je preuzeto.

Ako već moram biti iskren, eventualni početak pregovora biće čisti poklon EU, a ne naša zasluga. Jer, budimo realni, mi nismo u roku ispunili preuzete obaveze ili smo dio njih otaljali. Na eventualnu pozitivnu odluku Unije prvenstveno će uticati geopolitičke prilike u Evropi i nastojanja Zapada da se predupregne ruski uticaj i pozicioniranje u BiH.



Dok zvaničnici u BiH kažu sarađivaćemo, a ne kažu provodićemo dogovoreno, to je znak da u samom početku traže razloge za izvrdavanje izvršenja onoga što je preuzeto.


Stanje u Federaciji je povoljnije. Budući da MMF sredstva daje državi, a ne entitetima, čudi me da predstavnici Federacije i na ovom segmentu ne urazume bahatost politike Rs-a, odbijajući da se uzmu sredstva od MMF-a, jer Federacija može funkcionisati i bez ovih sredstava, a Rs očigledno ne može. Nadalje, Rs je po osnovu indirektnih poreza (PDV, carine, akcize i putasrine) u 2023. godini uplatio manje od Federracije 5,5 puta ili svega 18,18% na Jedinstveni račun Uprave za indirektno oporezivanje BiH (UIO BiH), a povukao 36%, odnosno više za 17,82% ili milijardu i 65 miliona. Stoga, kada Dodik priča o osamostaljenju Rs-a, ne pominje ovaj momenat, što je ne samo prozirno, već i licemjerno. Stoga je nerazumljivo zašto ovaj faktor ne koriste probosanske stranke da ga bar malo urazume.


Naša Centralna banka radi po modelu Currency boarda (Valutnog odbora), tako da to ne bi dozvolili MMF, SB, ECB i dr. Ne zaboravite da je najznačajnije vezivno tkivo ove Države jedinstvena valuta (KM) i indirektni porezi, ali to ne znači da neki entitet zbog toga može povlačiti više sredstava nego što mu objektivno pripada, a pri tome još negirati tu istu Državu gdje god stigne. Zamislite da o tome kojekakve izjave daju jedna učiteljica (Vulić) ili Premijer (Višković), koji ne znaju kojim metodama se ocjenjuje društvena opravdanost nekog značajnog projekta.
Šabanagić: Šta je onda glavni cilj bošnjačkih zvaničnika u ovom slučaju?
Dr. Muratović:
Da se ne lažemo, glavni cilj je novac iz evropskih fondova!

Šabanagić: Ali, BiH je dobila (povukla) nedovoljno novca iz Predpristupnih fondova EU. Kako onda to komentarišete?
Dr. Muratović:
Ja sam svojevremeno pisao i u vašem Portalu da smo iz Predpristupnih evropskih fondova povukli samo 42% sredstava jer nismo imali kvalitetno urađenih investiciono-razvojnih projekata. Bojim se da će se situacija opet ponoviti, odnosno da nećemo biti na nivou zadatka i uraditi kvalitetne projekte koji će biti pozitivno evaluirani u Uniji, te da nećemo povući realno moguća, povoljna grantovska i druga sredstva iz evropskih fondova.

Šabanagić: Da li je nepovlačenje ovoliko sredstava samo zbog projekata ili ima i drugih razloga?
Dr. Muratović:
Jedan od razloga za sramno mali procenat povučenih sredstava iz Predpristupnih fondova je i činjenica da se naši zvaničnici nisu mogli ugraditi u ličnu „konstrukciju“ finansiranja, budući da EU traži strogu namjensku upotrebu sredstava. Primjeri u Hrvatskoj to najbolje potvrđuju. Nadalje, mi smo i do sada dobijali određena sredstva iz različitih evropskih fondova, a projekte smo uglavnom finansirali kreditima, koje valja vraćati.

Šabanagić: Umjesto sredstava iz evropskih fondova bh zvaničnici koriste sredstva javnog duga. Međutim, stiče se utisak da naši zvaničnici ne znaju šta je suština javnog duga i kako se on iskazuje i realno kvantifikuje.
Dr. Muratović:
Javni dug definiše se kao nefiskalni prihod određenog javno-pravnog kolektiviteta (JPK) države, koji služi za finansiranje određenih namjena u domenu javne potrošnje. On se definiše i kao kumulativ budžetskih deficita. Na nivou države vrši se njegovo konsolidovanje. Usto, on je značajan instrument makroekonomske politike svake zemlje. U BiH javni dug se alocira na FBiH, Rs, distrikt Brčko i institucije BiH, a dekomponira na vanjske i na unutrašnje dugove. Iskazuje se u različitim odnosima, a najčešće u odnosu prema BDP-u, izvozu, iznosu indirektnih poreza i sl. Njegova kvantifikacija u EU određena je Mastriškim kriterijima konvegencije (1992.), koji zahtijevaju da konsolidovani javni dug može iznositi 60% vrijednosti BDP-a, a budžetski deficit 3% iznosa BDP-a. Pazite, ovo su kriteriji za zemlje EU, ali ne i za zemlje dostignutog nivoa razvoja, kakva je BiH. Stoga, kada se Dodik i njegov premijer Višković pozivaju na ove kriterije i kažu da je Rs najmanje zadužen, onda normalnom čovjeku pamet stane. Jer, prema detaljnim proračunima koje sam vršio obrađujući udžbenik „Javni dug, poluga savremenih finansija“, javni dug BiH može iznositi maksimalno 36% vrijednosti BDP-a, a Rs kao daleko zaduženiji dio BiH, maksimalno 30% BDP-a. Nadalje, veliki problem je u šta ulažemo sredstva po osnovu javnog duga. Pazite, ja sam statističko-kolerativnom analizom utvrdio da se u BiH javni dug i javna potrošnja kreću u istom procentu u odnosu na BDP, odnosno da javni dug služi za finansiranje dominantno neproduktivne javne potrošnje.

Šabanagić: Da li su problemi samo ovi koje ste naveli?
Dr. Muratović:
Nažalost, nisu. Mi smo prezaduženi s obzirom na činjenicu u šta ulažemo sredstva javnog duga i kolika nam je godišnja stopa rasta. Sve ispod 5% rasta BDP-a za nas je nedovoljno.
Ako zvaničnici Rs-a tvrde da je kod njih stabilno stanje javnih finansija, zašto onda traže sredstva od MMF-a i trče po bijelom svijetu ne bi li pronašli bilo koji izvor jer ih pritiskaju ogromne obaveze po osnovu neizmirenih računa prema dobavljačima, dugovi zdravstva, javnih preduzeća (za koja su bili garanti), plate za radnike u javnim upravama, anuiteti po prethodnim obavezama po javnom dugu i niz drugih obaveza. Dakle, u ovakvim okolnostima tvrditi da je entitet finansijski stabilan, nije ništa drugo nego prodavanje magle u rinfuzi naivnim građanima

Šabanagić: Kakva je situacija u Federaciji BiH?
Dr. Muratović:
Stanje u Federaciji je povoljnije. Budući da MMF sredstva daje državi, a ne entitetima, čudi me da predstavnici Federacije i na ovom segmentu ne urazume bahatost politike RS-a, odbijajući da se uzmu sredstva od MMF-a, jer Federacija može funkcionisati i bez ovih sredstava, a Rs očigledno ne može. Nadalje, Rs je po osnovu indirektnih poreza (PDV, carine, akcize i putasrine) u 2023. godini uplatio manje od Federracije 5,5 puta ili svega 18,18% na Jedinstveni račun Uprave za indirektno oporezivanje BiH (UIO BiH), a povukao 36%, odnosno više za 17,82% ili milijardu i 65 miliona. Stoga, kada Dodik priča o osamostaljenju Rs-a, ne pominje ovaj momenat, što je ne samo prozirno, već i licemjerno. Stoga je nerazumljivo zašto ovaj faktor ne koriste probosanske stranke da ga bar malo urazume.

Šabanagić: Zašto?
Dr. Muratović:
Vjerovatno zbog zagrljaja u vlasti. Jer, kriterij povlačenja sredstava sa Jedinstvenog računa UIO BiH ustanovljen je 2006. godine, kada su potrošnjsa u Rs, pa dakle i uplate indirektnih poreza iznosile oko 36%. U međuvremenu, zbog bahate ekonomske politike u ovom Entitetu, procenat uplata drastično se smanjio, ali ne i koeficijent povlačenja sredstava.

Šabanagić: Da li je onda juriš na Centralnu banku BiH od strane Dodikove politike razumljiv jer se želi dočepati novca koji bi se štancao po njegovoj i volji njegovih partnera?
Dr. Muratović:
Odgovor je potvrdan. Istina, u vrijeme korone i kada se očekivao drastičan porast cijena energenata, prvenstveno nafte, trebalo je strogo namjenski upotrebiti sekundarne rezerve Centralne banke BiH (za kupovinu nafte), koje su tada iznosile 828 miliona KM i kao neiskorištene, predstavljale su oportunitetni trošak. Ali, dirati u primarne devizne rezerve Centralne banke u situaciji političke nestabilnosti, pravne nesigurnosti, enormno visoke neproduktivne javne potrošnje u odnosu na BDP, bilo bi pogubno. Usto, naša Centralna banka radi po modelu Currency boarda (Valutnog odbora), tako da to ne bi dozvolili MMF, SB, ECB i dr. Ne zaboravite da je najznačajnije vezivno tkivo ove Države jedinstvena valuta (KM) i indirektni porezi, ali to ne znači da neki entitet zbog toga može povlačiti više sredstava nego što mu objektivno pripada, a pri tome još negirati tu istu Državu gdje god stigne. Zamislite da o tome kojekakve izjave daju jedna učiteljica (Vulić) ili Premijer (Višković), koji ne znaju kojim metodama se ocjenjuje društvena opravdanost nekog značajnog projekta.

Šabanagić: Prema informacijama Agencije za bankarstvo u komercijalnim bankama BiH depoziti građana iznose 15,57 milijardi KM, od toga oročena sredstva iznose 4,59 milijardi. S obzirom da oročena sredstva, po pravilu, služe za investiranje, moje pitanje je: zašto ih onda ne koristi privreda i određeni nivoi javno-pravnih kolektiviteta?
Dr. Muratović:
Odgovor je: zbog nedostatka isplativih projekata. Pazite, komercijalne banke obavezne su da kod Centralne banke drže obavezne rezerve na depozoite (10%). Međutim, one drže neuporedivo više sredstava jer jednostavno nemaju zahtjeve za odobravanje kredita, a da su projekti, koji bi se finsansirali ovim sredstvima, bili rentabilni. To je ključni problem. Stoga se bojim, da nakon otvaranja pregovora sa Evropskom unijom, nećemo u potrebnoj mjeri povući ni grantovska sredstva, jer nećemo imati kvalitetne projekte. Uostalom, do sada niste čuli nijednu riječ od bilo kog nivoa vlasti da će formirati ekspertne timove za izradu i evaluaciju investicionih projekata, finansiranih iz evropskih fondova. Pored toga, ne oglašavaju se ni instituti, ministarstva privrede, brojni univerziteti i još brojnije agencije. To je ono što me brine. Umjesto toga začešljani „patrioti“ pričaju otrcane fraze, imaju primanja (za naše prilike) iz snova za nerad, ali zapošljavaju u javnim institucijama užu i širu rodbinu. To što mladi bježe u inostranstvo, ove „patriote“ ne uzbuđuje, jer oni javno kažu: „pa neka idu, oni ionako nisu naši glasači!“ Dakle, opet je do nas, odnosno da li ćemo mijenjati vlast ili sebe.

Šabanagić: Zahvaljujem se na otvorenim i jasnim odgovorima.

VRH



Ostali prilozi:
» NOĆ KADRA KAO TRAJNA INSPIRACIJA
MINA | 05. April 2024 14:34
» ZAVIČAJNI KLUB “BIHOR” MOST IZMEĐU CRNE GORE I LUKSEMBURGA
Božidar Proročić, književnik i publicista | 02. April 2024 15:36
» BROJNE SU POUKE I PORUKE BITKE NA BEDRU
MINA | 26. March 2024 14:14
Ostali prilozi istog autora:
Bosnjackakucabanner.jpg
Optuzujembann.jpg
Feljtonalijaizetbegovic.jpg
fastvee.gif
EnesTopalovic54.jpg
AtentatnaBosnuavdohuseinovic1mart2022ad.jpg
Beharban.jpg
RancSalihSabovic.jpg
DokfilmBosnjaci454.jpg
hrustanbanner20april2020.jpg
BANA34234.jpg
ArmijaBiH.gif
NjegosMilo.jpg
bosanskahistorijabanner.png
zlatni ljiljani.jpg
njegosvirpazar.gif
Istraga-poturica.gif
sehidska_dzamija_plav140x80.gif
hotel_hollywood_ilidza_sarajevo.gif