Admir F. BEGANOVIĆ: Jesil’ gledao sinoć dnevnik, biće opet rata, - zaključi jedan. Nisam, ne gledam. Moj stari je život dao za Bosnu, a valjda je, ako bude rata, sada red na mene. Eh, kad si lud. Izvini, ali tako je. Nisam lud, takva mi sudbina. Moje je da nemam ništa osim ljubavi prema Bogu i Bosni, tvoje je da imaš sve. Nafaka je takva i tebi i meni. Legenda se neće završiti na ovome. Uvedena je prohibicija i na ironiju, i na cinizam i na humor ali i na život ali ja moram pisati pa neka kritikuju, neka psuju....sve polazi od kuće.

Legenda kaže da je nekada u Bosni bio rat, da je izvršena agresija, da su ginula djeca, silovane žene, majke, kćeri, da su poharane sehare puna zlata i svile, da su miljenici negdje iznad sedmog neba, da su preživjeli ratnici bez posla i selameta a profiteri,... eh profiteri...
Kao da nisam bio u Sarajevu, kao da nisam vidio, preživio, doživio...
Slaba mi dedukcija, odavno.
Da, svi ljudi su živa bića ali taj kategorički silogizam mi je pomalo mutan kad poredim profitere i....
A, često poredim. Bojim se da će se jednog dana sve zvati legenda.
Premalo je tragova, previše ruševina..
Slabo pamtimo, brzo zaboravljamo.
Kaleidoskop zla je unikatan u mojoj zemlji. Kažu da sve polazi od kuće, kakav babo takav i sin....

Legenda dalje kaže...sjede i piju kafu dva momka, generacija 1995.
Jedan je sin poginulog borca, šehida, drugi je sin preživjelog aktera devedesetih.
Jesil’ gledao sinoć dnevnik, biće opet rata, - zaključi jedan.
Nisam, ne gledam. Moj stari je život dao za Bosnu, a valjda je, ako bude rata, sada red na mene.
Eh, kad si lud. Izvini, ali tako je.
Nisam lud, takva mi sudbina. Moje je da nemam ništa osim ljubavi prema Bogu i Bosni, tvoje je da imaš sve. Nafaka je takva i tebi i meni.
Legenda se neće završiti na ovome.
Uvedena je prohibicija i na ironiju, i na cinizam i na humor ali i na život ali ja moram pisati pa neka kritikuju, neka psuju....sve polazi od kuće.
Rječnik je stil, oštrina je stav a pola istine je čitava laž, davno to iskusih.
Bošnjaci rade na tome će za sebe ostati nedovoljno jasan pojam.
Netalentovani, ovlasteni „držači mikrofona“, rade svoj posao i tako nastaju legende.
Psihološku obdukciju Bosne teško je uraditi.
Eh, profiteri....



Simbolična kastracija tužilaštva samo je prašina u oči, švalerske stranke ograničenih interesa prodaju narodu maglu koja je vec u vlasništvu drugog. Ali tako je.
Što ne uradi mudrost uradiće nemoć.
Elem, otac profiter (žalosna replika insana) nauči svog sina da mora biti vidra, da mora da grize više nego što laje, da se svakodnevno mora podizati na novu razinu podlosti i biti vjeran šefovima stranačkim.
Na saldu historijskog računa malom je uknjižena 0 još prije rođenja.
Jebo ba Bosnu, nek za nju ginu budale, treba hajrovati dok se može, ukradi šta ima i širi posao.
Bolji je gram akcije nego tona teorije.
Kostimirani patriotizam je jako glasan kod takvih ali, brate si moj rođeni ako ne biramo kako umiremo možemo birati kako dočekujemo smrt. Il si heroj ili....
Eh, profiteri...
Cjelovita Bosna je lažna zakletva...
Nacionalni fakiri ubadaju politikom laži i halucinacija, isprepadani novinari pišu ono što im se kaže a ne ono što vide, moralna depilacija je svakodnevnica.
Ne znam čime ih je dojila majka (ako ih je dojila ikako).
Nemam zadovoljstva biti u pravu ali mali profiter je naučen da su susjedni narodi nesretni narodi i to je državna tajna.
Lopovluk mu je, labaratorijski precizno, usađen u organizam ali će vremenom naučiti da kada si visoko PAD je strašno dug.
A sin šehida trpi i gleda dunjalučku (ne)pravdu znajući da će jednog dana biti bolje.
Trpi, jer mora...
Radi šta stigne da plati račune i materi donese kilu jabuka i vrecu brasna, poneki lijek ako nije skup, radi da bi zaboravio ali na svijetu nema dovoljno takvog posla....da bi zaboravio.
Legenda kaže... ma pusti legende više.
Da bi izdržao stanje u Bosni moraš stajati u raskoraku, dignuti ruke kao štit u visini ramena i biti stalno u kontragardu.
Zatvori su puni neopreznih ali robija se može izdržati ali džehenem....
Bože Milosni uputi nas na pravi put...