Nakon po­vra­ća­ja sta­tu­sa op­šti­ne, pr­vu ko­a­li­ci­o­nu vlast u Gu­si­nju či­ne DPS, BS, SDP, DUA i Al­ban­ska ali­jan­sa, a za pred­sjed­ni­ka SO iza­bran je dok­tor El­vis Ome­ra­gić. U opo­zi­ci­o­nim klu­pa­ma na­šla se ko­a­li­ci­ja „Za­jed­no za Gu­si­nje – dok­tor Ru­smin La­li­čić”, ko­ju sa­či­nja­va­ju PzG, ko­ja je sa osam man­da­ta po­je­di­nač­no naj­ja­ča po­li­tič­ka par­ti­ja u Gu­si­nju, SNP i LP, kao i De­mo­krat­ski sa­vez Al­ba­na­ca u Cr­noj Go­ri.

Po mi­šlje­nju ve­li­kog bro­ja Gu­si­nja­na, na vla­sti je „ne­pri­rod­na ko­a­li­ci­ja ko­ja ni­je ulo­ži­la ni mi­ni­mum na­po­ra na pu­tu ka po­vra­ća­ju sta­tu­sa op­šti­ne Gu­si­nju već su taj pro­je­kat op­stru­i­ra­li ili bi­li pro­tiv nje­ga”.

Na dru­goj stra­ni, ve­ći­na ži­te­lja ove va­ro­ši­ce sa­gla­sna je da je Par­ti­ja za Gu­si­nje, na či­jem če­lu je dok­tor Ru­smin La­li­čić, uči­ni­la mno­go da na­kon pu­nih 60 go­di­na Gu­si­nja­ni po­no­vo do­bi­ju svo­ju op­šti­nu.

– Ve­ri­fi­ko­va­ni su man­da­ti od­bor­ni­ci­ma SO Gu­si­nje i iza­bran je pred­sjed­nik tog or­ga­na, da­kle, us­po­sta­vlje­na je ve­ći­na ko­ja bi, po ne­kim stan­dar­di­ma, u ma­te­ma­tič­kom smi­slu zna­či­la sa­bi­ra­nje ba­ba i ža­ba. To ka­žem, jer nijesam pri­mi­je­tio da u toj ko­a­li­ci­ji ima­ju i pri­bli­žno slič­ne pro­gra­me, što zna­či da su iz­ne­vje­re­ni in­te­re­si gra­đa­na ko­ji su gla­sa­li ko­a­li­ci­ju „Slo­žno za Gusinje”, DUA i Al­ban­sku ali­jan­su. Kad bi oni na pro­vje­ru sta­vi­li to što su skle­pa­li, mi­slim da bi do­ži­vje­li da ih ubu­du­će ne gla­sa­ju čak ni nji­ho­vi naj­bli­ži. Od­lu­ka da ta­ko ura­de, bez pret­hod­nih kon­sul­ta­ci­ja sa ko­a­li­ci­jom „Za Gu­si­nje – dr Ru­smin La­li­čić”, is­ka­če iz svih de­mo­krat­skih prin­ci­pa. Ne da je ne­ra­zu­mlji­vo me­ni ne­go je ne­shva­tlji­vo svim gra­đa­ni­ma Gu­si­nja zbog če­ga ko­a­li­ci­ja „Slo­žno za Gu­si­nje”, nje­ni čel­ni­ci, od­no­sno vrh DPS-a, ni­je­su ima­li po­tre­bu da raz­go­va­ra­ju s na­ma, od­no­sno sa PzG kao po­je­di­nač­no naj­ja­čom par­ti­jom u Gu­si­nju. Ni­je­smo do­bi­li ni­je­dan zva­ni­čan po­ziv za raz­go­vor o for­mi­ra­nju vla­sti – ka­že La­li­čić.

Ko­a­li­ci­o­ni na­stup li­ste „Slo­žno za Gu­si­nje”, pod­sje­ća La­li­čić, po­čeo je ta­ko što je je­di­no u Gu­si­nju, iz­bjeg­nu­to ime Mi­la Đu­ka­no­vi­ća kao no­si­o­ca li­ste.
– Dru­gi ču­dan mo­me­nat je da se dok­tor El­vis Ome­ra­gić, ko­ji je sa­da pred­sjed­nik SO Gu­si­nje, za­la­gao za hap­še­nje mi­ni­stra po­ljo­pri­vre­de Pe­tra Iva­no­vi­ća, a ni­jed­nu pri­ja­vu iz SDP-a ni­je­su pod­ni­je­li protiv nje­ga?! Da li je u pi­ta­nju bio mar­ke­tin­ški trik pred iz­bo­re, da SDP po­ru­či ka­ko su na­vod­ni po­o­štri­li kri­te­ri­ju­me, a on­da se po­vu­ku pol­si­je iz­bo­ra? Lič­no mi­slim da će Gu­si­nju šte­ti­ti ta­kva iz­ja­va, za­to što Iva­no­vić kao mi­ni­star po­ljo­pri­vre­de tre­ba da do­đe ova­mo i po­mog­ne raz­vo­ju na­šeg glav­nog re­sur­sa, ko­ji ni za Cr­nu Go­ru ni­je za­ne­mar­ljiv, jer bi 8.000 hek­ta­ra ob­ra­di­vog ze­mlji­šta mno­gi zna­čilo i za Voj­vo­di­nu. Od po­čet­ka je neo­zbi­ljan od­nos čel­ni­ka lo­kal­nog DPS-a pre­ma na­ma ko­ji smo naj­vi­še uči­ni­li za po­vra­ćaj sta­tu­sa op­šti­ne. U ko­a­li­ci­ju su po­zva­li ne­ke ko­ji su bi­li pro­tiv tog pro­jek­ta, kao što je to kon­stant­no bi­la DUA, a ni­je­su ni po­ku­ša­li da raz­go­va­ra­ju s na­ma ko­ji smo bi­li no­si­o­ci či­ta­vog po­sla. Čak su i DPS i SDP ko­li­ko su mo­gli sa­bo­ti­ra­li pro­je­kat vra­ća­nja sta­tu­sa op­šti­ne Gu­si­nju – ka­zao je La­li­čić.

Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, Gu­si­nje je če­ka­ju­ći vra­ća­nje sta­tu­sa op­šti­ne iz­me­đu dva po­pi­sa iz­gu­bi­lo po­lo­vi­nu sta­nov­ni­štva, sa 7.800 broj sta­nov­ni­ka se sma­njio na oko 4.500.

– Mo­žda je ne­či­ja po­tre­ba da po­ka­že da se sta­tu­som op­šti­ne ne do­bi­ja ni­šta do­ve­la do for­mi­ra­nja ova­kve vla­sti ko­ja ne­će bi­ti u sta­nju ni­šta da ura­di, jer su to lju­di ko­ji ja­ko ma­lo zna­ju o raz­vo­ju ovog kra­ja. Oni su ka­ri­je­re stva­ra­li u lo­kal­noj sa­mo­u­pra­vi u Pla­vu, a ni­je­sam vi­dio da se Plav raz­vio, što je po­ka­za­telj ko­li­ko mo­gu bi­ti spo­sob­ni da oku­pe spo­sob­nu ad­mi­ni­stra­ci­ju ko­ja će raz­vi­ja­ti Gu­si­nje – is­ti­če La­li­čić.

Skep­ti­čan je i kad su u pi­ta­nju ula­ga­nja iz di­ja­spo­re, jer, pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, ise­lje­ni­ci iz Gu­si­nja ne­ma­ju po­vje­re­nja u ak­tu­el­nu vlast.

– I dr­ža­va je ne­za­in­te­re­so­va­na za raz­voj ovog kra­ja. Pro­je­kat spor­tske ha­le tre­nut­no ni­ko ne spo­mi­nje, pa ni u pred­iz­bor­noj kam­pa­nji, a taj obje­kat se če­ka već tre­će iz­bo­re za­re­dom. Vi­dim da je i sred­njo­škol­ski cen­tar iz Pla­va od­u­stao od otva­ra­nja dva odje­lje­nja u Gu­si­nju pod iz­go­vo­rom da se ni­ko ni­je pri­ja­vio, što mi je po­ma­lo smi­je­šno. Ne mo­gu da shva­tim da dje­ca iz Gu­si­nja vo­le da idu u plav­sku ško­lu, umje­sto da na­sta­vu po­ha­đa­ju u svom mje­stu, gdje bi im isti pro­fe­so­ri pre­da­va­li, a što bi i nji­ho­vim ro­di­te­lji­ma do­ni­je­lo zna­čaj­nu ušte­du. Sva obe­ća­nja u ko­ja su su bi­li umi­je­ša­ni lju­di iz vla­da­ju­će ko­a­li­ci­je u Pla­vu po­la­ko se to­pe – ka­zao je La­li­čić.