Đu­ka­no­vić je u spo­ra­zu­mu obe­ćao Bo­šnja­ci­ma da će svoj je­zik mo­ći da ko­ri­ste u slu­žbe­noj upo­tre­bi, kao i da će im bi­ti ve­ri­fi­ko­va­ni na­ci­o­nal­ni sim­bo­li i pra­zni­ci

Re­a­gu­ju­ći ju­če na na­vo­de iz ka­bi­ne­ta pred­sjed­ni­ka Vla­de Cr­ne Go­re Mi­la Đu­ka­no­vi­ća da „Đu­ka­no­vić ni­kad ni­šta ni­je taj­no pot­pi­sao”, kao i da „ni­kad ni sa kim ni­je raz­go­va­rao o te­ri­to­ri­ji”, Me­ši­hat Islam­ske za­jed­ni­ce u Sr­bi­ji do­sta­vio je me­di­ji­ma spo­ra­zum ko­ji su cr­no­gor­ski pre­mi­jer i li­der Bo­šnjač­ke stran­ke Ra­fet Hu­so­vić pot­pi­sa­li uoči re­fe­ren­du­ma, a ko­ji sa­dr­ži obe­ća­nje da će San­džak bi­ti pre­ko­gra­nič­ka re­gi­ja.
Na taj na­čin, ka­ko je ob­ja­šnje­no, naj­bo­lje se vi­di da Đu­ka­no­vić i nje­go­vi sa­rad­ni­ci ni­je­su go­vo­ri­li isti­nu ka­da su tvr­di­li da on ni­je pot­pi­si­vao ni­ka­kve taj­ne spo­ra­zu­me.
Na­i­me, dje­lo­ve ovog spo­ra­zu­ma ci­ti­ra­li su pred­stav­ni­ci DPS-a i Bo­šnjač­ke stran­ke sre­di­nom sep­tem­bra 2010. go­di­ne, ka­da je pr­vi put i pri­zna­to nje­go­vo po­sto­ja­nje. Me­ši­hat je, ipak, spo­ra­zum ju­če ob­ja­vio u cje­lo­sti.

– Ra­di po­tvr­de iz­ja­ve muf­ti­je Mu­a­me­ra Zu­kor­li­ća da je pred­sjed­nik Vla­de Cr­ne Go­re Mi­lo Đu­ka­no­vić 23. mar­ta 2006. go­di­ne, u svoj­stvu pred­sjed­ni­ka De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta, sa pred­sjed­ni­kom Pred­sjed­ni­štva Bo­šnjač­ke stran­ke Ra­fe­tom Hu­so­vi­ćem pot­pi­sao spo­ra­zum, ko­ji je pret­ho­dio pri­stan­ku Bo­šnja­ka da na re­fe­ren­du­mu gla­sa­ju za osa­mo­sta­lje­nje Cr­ne Go­re, do­sta­vlja­mo spo­ra­zum u ko­me se u tač­ki 4 San­džak vi­di kao pre­ko­gra­nič­na re­gi­ja – na­ve­de­no je u sa­op­šte­nju Me­ši­ha­ta Islam­ske za­jed­ni­ce u Sr­bi­ji.
Pret­hod­no je iz Đu­ka­no­vi­će­vog ka­bi­ne­ta po­ru­če­no da „pred­sjed­nik Vla­de ni­ka­da ni­šta taj­no ni­je pot­pi­si­vao ni u Cr­noj Go­ri ni iz­van nje”, kao i da ni­kad ni­je pre­go­va­rao o te­ri­to­ri­ja­ma.
U spo­ra­zu­mu se vi­di da je Đu­ka­no­vić Bo­šnja­ci­ma obe­ćao da će svoj je­zik mo­ći da ko­ri­ste u slu­žbe­noj upo­tre­bi, kao i da će im bi­ti ve­ri­fi­ko­va­ni na­ci­o­nal­ni sim­bo­li i pra­zni­ci.
– Ovim spo­ra­zu­mom će se re­gu­li­sa­ti to da se u skup­šti­ni lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve iza­be­re je­dan pred­stav­nik ma­nji­ne ko­ja u ukup­nom sta­nov­ni­štvu uče­stvu­je od je­dan do pet od­sto, a iz­nad pest od­sto de­fi­ni­sa­će se iz­bor­nim za­ko­no­dav­stvom – is­ti­če se u spo­ra­zu­mu, ko­ji je u jav­no­sti po­me­nut de­talj­ni­je tek 2010. go­di­ne.
Đu­ka­no­vić je obe­ćao da će obez­bi­je­di­ti sra­zmjer­nu za­stu­plje­nost Bo­šnja­ka i in­sti­tu­ci­ja­ma Cr­ne Go­re, kao i de­cen­tra­li­za­ci­ju vla­sti.
– Pri­mje­nji­va­će se Evrop­ska po­ve­lja o lo­kal­noj sa­mo­u­pra­vi u di­je­lu naj­ve­ćih stan­dar­da kao uslo­va rav­no­mjer­nog eko­nom­skog raz­vo­ja Cr­ne Go­re. U tom kon­tek­stu, San­džak vi­di­mo kao mul­ti­et­nič­ku, mul­ti­kon­fe­si­o­nal­nu i mul­ti­kul­tur­nu pre­ko­gra­nič­nu re­gi­ju, sa tran­spa­rent­nom gra­ni­com ko­ja bi bi­la most spa­ja­nja a ne most raz­dva­ja­nja Sr­bi­je i Cr­ne Go­re – kon­sta­to­va­no je u spo­ra­zu­mu iz­me­đu Đu­ka­no­vi­ća i Hu­so­vi­ća.
Na­kon što je sre­di­nom 2010. dio po­li­ti­ča­ra u San­dža­ku jav­no iz­ra­zio na­mje­ru da ta re­gi­ja do­bi­je auto­no­mi­ju, u Cr­noj Go­ri je i ta pri­ča do­bi­la pu­bli­ci­tet. U Bo­šnjač­koj stran­ci su ta­da iz­ni­je­li raz­li­či­ta vi­đe­nja o ono­me što je pot­pi­sa­no, jer je Ha­zbi­ja Ka­lač tvr­dio da je do­go­vo­re­na auto­no­mi­ja, a Ra­fet Hu­so­vić da o to­me ni­je bi­lo go­vo­ra.
U me­dij­skim iz­vje­šta­ji­ma od 23. i 24. mar­ta 2006. go­di­ne ne po­mi­nje se da su Bo­šnjač­ka stran­ka i DPS pot­pi­si­va­li bi­lo ka­kav do­ku­ment o San­dža­ku. Ob­ja­vlje­no je da su pred­stav­ni­ci su­ve­re­ni­stič­kog blo­ka pot­pi­sa­li spo­ra­zum o za­jed­nič­kom uče­šću u kam­pa­nji na re­fe­ren­du­mu, a da su to ura­di­li De­mo­krat­ska par­ti­ja so­ci­ja­li­sta, So­ci­jal­de­mo­krat­ska par­ti­ja, Gra­đan­ska par­ti­ja, Li­be­ral­na par­ti­ja, De­mo­krat­ska uni­ja Al­ba­na­ca, Na­rod­na slo­ga, Bo­šnjač­ka stran­ka, De­mo­krat­ska za­jed­ni­ca Mu­sli­ma­na-Bo­šnja­ka u Cr­noj Go­ri, Hr­vat­ska gra­đan­ska ini­ci­ja­ti­va i ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je Po­kret za ne­za­vi­snu Cr­nu Go­ru i Gra­đan­ski fo­rum iz Nik­ši­ća.




Sa­rad­nja sa DPS-om
Bo­šnjač­ka stran­ka kri­ti­ko­va­la je na­kon re­fe­ren­du­ma, kao i to­kom iz­ra­de Usta­va 2007. go­di­ne, rje­še­nja ko­ja nu­di vla­da­ju­ća ko­a­li­ci­ja, po­seb­no o pi­ta­nju sta­su­sa ma­nji­na i iden­ti­te­ta, ali je ka­sni­je ipak po­sta­la dio ustav­ne dvo­tre­ćin­ske ve­ći­ne u par­la­men­tu. Na iz­bo­ri­ma 2008. go­di­ne, iako su to na­go­vje­šta­li, ni­je­su ima­li svog pred­sjed­nič­kog kan­di­da­ta.
Pri­je par­la­men­tar­nih iz­bo­ra 2009. go­di­ne po­nu­đe­no im je da pri­stu­pe ko­a­li­ci­ji ko­ju vo­di DPS, i pri­hva­ti­li su to. Iako su ne­ko­li­ko pu­ta pro­te­sto­va­li zbog de­fi­ci­ta u pro­ce­su spro­vo­đe­nja ko­a­li­ci­o­nog spo­ra­zu­ma sa DPS-om, osta­li su u vla­sti, i pri tom su nji­ho­vi ka­dro­vi do­bi­li bit­ne po­zi­ci­je u dr­žav­noj upra­vi. Uoči pro­šlih par­la­men­tar­nih iz­bo­ra od­lu­či­li su da na­stu­pe sa­mo­stal­no, a na­kon iz­bo­ra na­pra­vi­li su no­vi do­go­vor sa DPS-om i po­no­vo ušli u Vla­du. Ovog pu­ta pred­sjed­nik Bo­šnjač­ke stran­ke Ra­fet Hu­so­vić po­stao je pot­pred­sjed­nik Vla­de, a po­sla­nik Su­ljo Mu­sta­fić pot­pred­sjed­nik par­la­men­ta.

Obe­ćao da će bi­ti po­me­nu­ti u Usta­vu
U tač­ki 6 spo­ra­zu­ma ko­ji su pot­pi­sa­li Mi­lo Đu­ka­no­vić i Ra­fet Hu­so­vić 2006. go­di­ne, na­vo­di se da u no­vom usta­vu tre­ba na­gla­si­ti gra­đan­ski ka­rak­ter dr­ža­ve, bez pre­fe­ri­ra­nja bi­lo kog na­ro­da.
– Uko­li­ko bi u bu­du­ćem ustroj­stvu Cr­na Go­ra bi­la kon­sti­ti­tu­i­sa­na kao dr­ža­va na­ro­da, neo­p­hod­no je na­bra­ja­nje svih autoh­to­nih na­ro­da, pa pre­ma to­me i Bo­šnja­ka – na­vo­di se u spo­ra­zu­mu.
Go­di­nu i po na­kon pot­pi­si­va­nja ovog spo­ra­zu­ma usvo­jen je Ustav u ko­me je na­ve­de­no da smo kao „slo­bod­ni i rav­no­prav­ni gra­đa­ni, pri­pad­ni­ci na­ro­da i na­ci­o­nal­nih ma­nji­na ko­ji ži­ve u Cr­noj Go­ri, Cr­no­gor­ci, Sr­bi, Bo­šnja­ci, Al­ban­ci, Mu­sli­ma­ni, Hr­va­ti i dru­gi pri­vr­že­ni de­mo­krat­skoj i gra­đan­skoj Cr­noj Go­ri”.
Ti­me su usta­vo­tvor­ci oči­to pri­mi­je­ni­li i je­dan i dru­gi kon­cept iz spo­ra­zu­ma Mi­la Đu­ka­no­vi­ća i Ra­fe­ta Hu­so­vi­ća.