Kinesko rukovodstvo je nervozno i nekoliko nedjelja uoči godišnjeg zasjedanja Narodnog kongresa nastoji da u začetku uguši bilo kakve proteste. Tokom vikenda u kućni pritvor su stavljene desetine aktivista, a supruga poznatog advokata Teng Biaoa, koji je nestao u petak, kaže: „Veoma sam zabrinuta. Moj muž je pozvan u policiju i nije se vratio kući. Agenti su tokom noći iz stana odnijeli kompjuter, knjige i faks“.

„Smanjiti neharmonične faktore u društvu“

Pojačane mere bezbjednosti uvedene su poslije poziva preko interneta na „Jasmin revoluciju“ po uzoru na one u arapskom svetu. Poziv se pojavio na jednom stranom internet portalu i u nedjelju se odazvalo samo nekoliko stotina ljudi u Pekingu i Šangaju. U Pekingu je policija rastjerala demonstrante koji su se okupili ispred restorana brze hrane u glavnoj trgovačkoj ulici. To i nisu bile prave demonstracije i bilo je teško utvrditi tko je došao da protestuje, a tko iz znatiželje.
Zbog prisustva velikog broja policajaca, zastrašivanja kritički raspoloženih intelektualaca i stroge cenzure za sada ne bi trebalo očekivati veće proteste u Kini. Ali rukovodstvo države je nervozno. na to ukazuju izjave tokom vikenda. Tako je na primjer, predsednik Hu Đintao u jednom govoru pozvao da se „smanje neharmonični faktori u društvu“, da se strože kontroliše internet i efikasnije utiče na javno mišljenje. Prve reakcije cenzora su već usljedile - u internetu je blokirana rječ „molihua“ – jasmin.

Ubrzanje pobune

„Demokratski pokret u Egiptu je odavno internacionalizovan pokret. To je jedan 'samonikli pokret'. Što se Kine tiče, tehnički uslovi su sazrijeli. Naš problem je cenzura čiji je cilj da razbije proteste. Ali jedno je sigurno: u internetu se zajedničke emocije vrlo brzo povezuju i protesti mogu začas izbiti“, kaže oduševljeno stručnjak za internet Šjanghui Mao.

Prije 22 godine slobodni mislioci u Kini, naročito studenti, morali su se snaći bez interneta. Na masovnim demonstracijama oni su zahtijevali političke reforme, na trgu „Nebeskog mira“, simbolu političke moći, demonstranti su stupili u štrajk glađu. Ali njihovi su zahtijevi ostali bez odjeka. Kineska vojska, po zapovijesti vladajuće komunističke partije, pucala je na studente i gazila ih tenkovima. Protesti sa 3000 mrtvih ušli su u istoriju pod nazivom „Masakr na Tjenanmenu“.

Opasan uzor iz arapskih zemalja

I dok su neki oduševljeni mirnim protestima u dalekoj, Sjevernoj Africi, marksisti u Kini su zabrinuti. Jedan od pristalica frakcije ljevice Sima Nan upozorio je u svom blogu na opasnost od izbijanja revolucije u Kini. Iznenađuje činjenica da kineski intelektualci, i liberali i marksisti, o Tunisu, Egiptu i Libiji razmišljaju tako kao da je Kina sljedeća na redu da doživi mirnu revoluciju. Staro marksističko pravilo kaže da siti ljudi ne dižu revoluciju. Ali nije sasvim sigurno da ta maksima stoji: možda ju oni dižu baš zato što su siti? Već je i u prošlosti u Kini zamijećemno: sa rastućim blagostanjem rastu i politički zahtevi kineskog građanstva. 1989. godine je na te zahteve vladajuća partija reagovala nasiljem.

Borac za ljudska prava Džešu Mo smatra da je vojska u Kini faktor odvraćanja od mirne revolucije: „Odnosi između vojske i državnog aparata, slični su u Kini i Egiptu. U tim zemljama decenijama vladaju autokratski, zatvoreni režimi. U bliskoj budućnosti čini se nemogućim da u Kini nastane tako masovan protest. Malo je verovatno da će ti pokreti direktno dovesti u pitanje vlast. Za to su nam potrebni i drugi uslovi. Ali dokle god aparat ostane autokratski i zatvoren, ono što se danas događa u Egiptu biće samo budućnost za Kinu.“

Autor: Ruth Kirhner/N. Briski

Odg. ur.: Z. Arbutina