Vijesti
LUKSEMBURG: BIH MORA DOBITI "PROEVROPSKU" VLADU
|
|
Autor: DW.de
Objavljeno: 25. October 2010. 14:10:52
Ministri spoljnih poslova EU još jednom bi na sastanku u Luksemburgu (25.10.) trebalo da potvrde evropsku perspektivu BiH. Očekuje se poziv da nova vlast „u osnovi svog programa ima eurointegracije BiH“. Prema predviđenom programu, ministri spoljnih poslova EU bi trebalo da na sastanku u Luksemburgu, bez rasprave usvoje zaključke koji se odnose na situaciju u BiH, a sve u svjetlu nedavno održanih opštih izbora u zemlji. U Briselu se naglašava da će evropski šefovi diplomatija tom prilikom još jednom potvrditi evropsku perspektivu BiH, ali i pozvati tamošnje političke lidere na konstruktivan dijalog zarad opšteg napretka.
Ovakav stav zemalja članica potvrda je dosadašnje politike EU, koja se zalaže za brži progres BiH u postizanju standarda neophodnih za pristupanje Uniji.
Prilikom svoje nedavne posjete BiH, predsjednik Savjeta EU, Herman van Rompej, naglasio je da BiH zaostaje u procesu eurointegracija u odnosu na druge zemlje regiona, što, prema njegovom mišljenju, nije dobro ni za BiH, ni za Zapadni Balkan, niti za cijelu EU:
„Poslije izbora u oktobru, BiH ima novu mogućnost da poveća napore u svom reformskom procesu i da se fokusira na svoj evropski put“, izjavio je van Rompej u Sarajevu.
U skladu sa tim, očekuje se da će i ministri spoljnih poslova EU, sa sastanka u Luksemburgu, poslati poruku kojom se izražava očekivanje da će napredak u polju eurointegracija biti “u srcu programa” vlasti koja bi trebalo da se, poslije izbora, formira u BiH.
„Na putu eurointegracija EU želi da pomogne BiH, ali prevashodna odgovornost za napredak leži na bosanskoherecgovačkim liderima“, ponovljeno je u Briselu pred današnji sastanak šefova diplomatija EU.
Istovremeno, očekuje se da će se zemlje članice EU na ministarskom Vijeću u Luksemburgu dogovoriti i oko proslijeđivanje kandidature Srbije Evropskoj komisiji na razmatranje, uz napomenu da svaki sljedeći korak Srbije na putu ka EU mora bude uslovljen saradnjom sa Tribunalom u Hagu.
U diplomatskim krugovima u Briselu može se čuti da su konsultacije između zemalja članica, po ovom pitanju, još u toku, kao i da postoje one članice koje se zalažu za strožije uslove, tako što bi puna saradnja Beograda sa Tribunalom u Hagu bila definisana kao hapšenja Ratka Mladića i Gorana Hadžića. Sa druge strane, postoje one članice koje su za „umjereniji pristup“ i ne podržavaju tako direktno uslovljavanje Srbije.
Ovakav stav zemalja članica potvrda je dosadašnje politike EU, koja se zalaže za brži progres BiH u postizanju standarda neophodnih za pristupanje Uniji.
Prilikom svoje nedavne posjete BiH, predsjednik Savjeta EU, Herman van Rompej, naglasio je da BiH zaostaje u procesu eurointegracija u odnosu na druge zemlje regiona, što, prema njegovom mišljenju, nije dobro ni za BiH, ni za Zapadni Balkan, niti za cijelu EU:
„Poslije izbora u oktobru, BiH ima novu mogućnost da poveća napore u svom reformskom procesu i da se fokusira na svoj evropski put“, izjavio je van Rompej u Sarajevu.
U skladu sa tim, očekuje se da će i ministri spoljnih poslova EU, sa sastanka u Luksemburgu, poslati poruku kojom se izražava očekivanje da će napredak u polju eurointegracija biti “u srcu programa” vlasti koja bi trebalo da se, poslije izbora, formira u BiH.
„Na putu eurointegracija EU želi da pomogne BiH, ali prevashodna odgovornost za napredak leži na bosanskoherecgovačkim liderima“, ponovljeno je u Briselu pred današnji sastanak šefova diplomatija EU.
Istovremeno, očekuje se da će se zemlje članice EU na ministarskom Vijeću u Luksemburgu dogovoriti i oko proslijeđivanje kandidature Srbije Evropskoj komisiji na razmatranje, uz napomenu da svaki sljedeći korak Srbije na putu ka EU mora bude uslovljen saradnjom sa Tribunalom u Hagu.
U diplomatskim krugovima u Briselu može se čuti da su konsultacije između zemalja članica, po ovom pitanju, još u toku, kao i da postoje one članice koje se zalažu za strožije uslove, tako što bi puna saradnja Beograda sa Tribunalom u Hagu bila definisana kao hapšenja Ratka Mladića i Gorana Hadžića. Sa druge strane, postoje one članice koje su za „umjereniji pristup“ i ne podržavaju tako direktno uslovljavanje Srbije.
