Tužni haber jučer se pronio Sandžakom da je tragično stradao Avdija Ferhatović (1945-2008) dok je obilazio planinu Memu. Na planini Memi u njenom podnožju zvanom Budovice živio je sa porodicom naš ahbab Avdija. Upoznao sam ga prošle godine u drštvu mog prijatelja dr. Šefketa Krcića, prilikom našeg boravka u Plavu. Ostavio je na mene jedan izuzetan utisak čovjeka koji je zaljubljen u svoj zavičaj, posebno na svoj vatan zvani Javor, sa čijih obronaka se kao na dlanu vide Plav, jezero i Gusinje. Prilikom našeg susreta, a u društvu je bio i pešterski lirik, Naser Bakić, te profesor Krcić, veseli Avdija nam je široko pripovjedao kako je sa praga njegovog kampa uz gusle pjevao njegov čuveni daidža – Mehmed Abov Kojić.

Planina Mema je u velikoj tuzi, nema više našeg Avdije. On počiva na mezarju u rodnoj Budovici, žale ga čitav Plav, Gusinje i Sandžak.

Neka je rahmet njegovoj duši.

Stradao je u planini koju je volio: Avdija u društvu sa mr. Nukovićem i dr. Krcićem