Dobri Bosnjani
ZBANIC, JASMILA
\"Moja mama dugo nije mogla imati dijete i onda je upoznala jednu divnu ženu, koja se zvala Jasmila Èièiæ, kojoj je rekla: „Ako budem imala dijete, daæu mu tvoje ime“. Onda joj je ta Jasmila Èièiæ rekla da ni njena mama nije dugo mogla imati dijete, meðutim kad je odluèila da promijeni jedno slovo, rodila se ona. I stvarno, kako je moja mama odluèila da djetetu da ime Jasmila, rodih se ja.\"
Zbanicev diplomski rad je film „Crvene gumene èizme“ o masovnim grobnicama. \"To je bilo neko moje prvo žešæe iskustvo..film koji smo radili 2000. godine...Nakon rata, kad su se poèele otvarati masovne grobnice, bili smo, naravno, potpuno šokirani i željeli smo nešto napraviti. Ja sam rekla na Akademiji da želim to da radim. Jedan od profesora koji me je strašno podržavao je bio rahmetli Mirza Idrizoviæ, koji je rekao da se takav film mora desiti. Nekoliko godina smo tražili pare, tražili naèin kako da se film snimi, jer ono što sam ja znala, to je da ne želim napraviti film u video tehnici, jer je to tehnika kojom govori televizija i onda bi jednostavno gledanje tih slika budilo iste emocije kakve ljudi imaju kad gledaju televiziju, a to je veæ bila 2000. godina, kad su se ljudi veæ bili navikli gledati te slike. Htjela sam film, koji na drugi drugi naèin djeluje na ljudsko oko i na emocije, i zato je trajalo jako dugo dok smo skupili pare da radimo film na kameri Super 16. Neka tri mjeseca smo tražili pravu prièu. Ja sam upoznala Jasnu Ploskiæ, ženu kojoj su u Nevesinju prvo oduzeli dvoje djece, jedno od èetiri i po godine, jedno od devet mjeseci, i onda odveli muža. Da bi ona, nakon niz godina traganja, saznala da su i muž i djeca ubijeni i da se nalaze u masovnim grobnicama. Mi smo pratili njen put po grobnicama. Ona do dana današnjeg nije našla svoju djecu.
Kad sam upoznala Jasnu, koja radi u Komisiji za traženje nestalih, bila sam fascinirana enegijom s kojom ona radi svoj posao, da bih poslije saznala da ona pomaže drugim ljudima tako što pomaže sebi. Dugo sam se družila s njom, ne usuðujuæi se pitati da li uopšte smijem praviti film o njoj. Meðutim, kad sam je pitala, ona je bila jako zainteresovana, jer je smatrala da su veæ svi zaboravili na te sluèajeve i da niko više ne želi prièati o tome, da se svi nekako okreæi pozitivnijim stvarima života. Tako da je ona bila za film, što je užasno bitno, dakle da glavni akter želi da se taj film napravi. Bilo je užasno teško. Ja sam taj film montirala kad sam bila trudna, tako da mi je to sve nekako bilo još groznije. Što sam više ulazila u film, sve manje mi je bilo jasno kako se sve to moglo desiti. \"
O tom kako je uopste usla u svijet filma kaze: \"Ja sam veæ sa devet godina od daidže uzela kameru i snimala neke filmove, kojima se doduše ne mogu pohvaliti, ali eto, postojala je želja. Otkad znam za sebe, znam da se želim baviti umjetnošæu. Pisala sam prièe, hiljadu nekih stvari me zanimalo. Onda sam u jednom trenutku u osnovnoj školi rekla da æu biti redateljica i tako je i bilo. Poslije srednje škole sam se upisala na režiju u Sarajevu, tokom rata. Jako sam loša sa datumima iz rata. Bilo je te godine kad je i trebalo biti, samo sa nekim zakašnjenjem. Možda pola godine prije, gospoða Raza Lagumdžija je ponovo pokrenula Akademiju s Admirom Glamoèakom i Harisom Pašoviæem i, naravno, ostalim profesorima. Onda su primili klasu glumaca, a nešto kasnije su shvatili da postoji potreba i za klasom reditelja i tako smo mi poèeli studirati. Bilo nas je sedam u toj generaciji, mogu spomenuti Ahmeda Imamoviæa, Aidu Begiæ, Elmira Jukiæa, Danijelu Gogiæ, Faruka Lonèareviæa.\"
Dokumentarni prvenac je film koji se zove „Slike sa ugla“, premijerno prikazan u Sarajevu 5. aprila, uzeo je za temu njenu vlastitu generaciju, generacija ranih sedamdesetih koja je dala najvise zrtava u odbrani BiH od nemilosrdnog agresora. \"Film \"Slike sa ugla“ govore o mojoj generaciji koja je preživjela rat u Sarajevu. To je prièa o našoj zajednièkoj poznanici Biljani Vrhovac koja je ranjena 1992. godine. Kroz film prepliæem naše današnje prièe, prièe nas ljudi koji smo znali Bilju, i njenu prièu, ono što se njoj desilo. Kad je ranjena, tad je poginuo njen otac. Poginuo je i pas kojeg je držala u rukama. U tom trenutku se na licu mjesta stvorio francuski fotograf koji je taj prizor poèeo da fotografiše i potrošio je tri role filma, a da joj nije pomogao. Onda su došli ljudi koji su je utovarili u kola i odvezli u bolnicu. Bilja je izgubila ruku i nogu i ima jako puno tjelesnih ošteæenja. Sad živi u Francuskoj i još uvijek nije smogla snage da doðe u Sarajevo. Tako da sam ja kroz tu njenu prièu, koja je bila moja prva slika iz rata, prièala današnje prièe moje generacije.\"
AGIĆ, Dr. Senad ef.
AGOVIĆ, Šemso
AHMETAGIĆ, Prof. dr. Esad
AJANOVIĆ, Irfan
AJANOVIC, Midhat
AKMADZIC, Hazim
ALAGIĆ, General Mehmed
ALAGIC, Sukrija
ALIC, Meho
ALIHODŽIĆ, Dr.-Ing. Bernes
ALIKADIĆ, Bisera
ALISPAHIĆ, Mr. Fatmir
ALISPAHIC, Nijaz
ALISPAHIC, Selma
ARMIJA BiH
ARNAUT, Selim
AVDIĆ, Ćamil
ŠANTIĆ, Ferid Ferko
ŠKALJIĆ, Nezir-ef.
ŠTULANOVIĆ, Prof. dr. Muharem
ŽDRALOVIĆ, MUHAMED
ČAJNIČANIN, Muhamed
ČAJNIČANIN, Muhamed
ČAMPARA, ESREF
ČAUŠEVIĆ, Mehmed Džemaludin ef.
ČEJVAN, Adem
ĆATIĆ, Ćazim - Musa
ĆATOVIĆ, Dr. Saffet
\"Moja mama dugo nije mogla imati dijete i onda je upoznala jednu divnu ženu, koja se zvala Jasmila Èièiæ, kojoj je rekla: „Ako budem imala dijete, daæu mu tvoje ime“. Onda joj je ta Jasmila Èièiæ rekla da ni njena mama nije dugo mogla imati dijete, meðutim kad je odluèila da promijeni jedno slovo, rodila se ona. I stvarno, kako je moja mama odluèila da djetetu da ime Jasmila, rodih se ja.\"
Zbanicev diplomski rad je film „Crvene gumene èizme“ o masovnim grobnicama. \"To je bilo neko moje prvo žešæe iskustvo..film koji smo radili 2000. godine...Nakon rata, kad su se poèele otvarati masovne grobnice, bili smo, naravno, potpuno šokirani i željeli smo nešto napraviti. Ja sam rekla na Akademiji da želim to da radim. Jedan od profesora koji me je strašno podržavao je bio rahmetli Mirza Idrizoviæ, koji je rekao da se takav film mora desiti. Nekoliko godina smo tražili pare, tražili naèin kako da se film snimi, jer ono što sam ja znala, to je da ne želim napraviti film u video tehnici, jer je to tehnika kojom govori televizija i onda bi jednostavno gledanje tih slika budilo iste emocije kakve ljudi imaju kad gledaju televiziju, a to je veæ bila 2000. godina, kad su se ljudi veæ bili navikli gledati te slike. Htjela sam film, koji na drugi drugi naèin djeluje na ljudsko oko i na emocije, i zato je trajalo jako dugo dok smo skupili pare da radimo film na kameri Super 16. Neka tri mjeseca smo tražili pravu prièu. Ja sam upoznala Jasnu Ploskiæ, ženu kojoj su u Nevesinju prvo oduzeli dvoje djece, jedno od èetiri i po godine, jedno od devet mjeseci, i onda odveli muža. Da bi ona, nakon niz godina traganja, saznala da su i muž i djeca ubijeni i da se nalaze u masovnim grobnicama. Mi smo pratili njen put po grobnicama. Ona do dana današnjeg nije našla svoju djecu.
Kad sam upoznala Jasnu, koja radi u Komisiji za traženje nestalih, bila sam fascinirana enegijom s kojom ona radi svoj posao, da bih poslije saznala da ona pomaže drugim ljudima tako što pomaže sebi. Dugo sam se družila s njom, ne usuðujuæi se pitati da li uopšte smijem praviti film o njoj. Meðutim, kad sam je pitala, ona je bila jako zainteresovana, jer je smatrala da su veæ svi zaboravili na te sluèajeve i da niko više ne želi prièati o tome, da se svi nekako okreæi pozitivnijim stvarima života. Tako da je ona bila za film, što je užasno bitno, dakle da glavni akter želi da se taj film napravi. Bilo je užasno teško. Ja sam taj film montirala kad sam bila trudna, tako da mi je to sve nekako bilo još groznije. Što sam više ulazila u film, sve manje mi je bilo jasno kako se sve to moglo desiti. \"
O tom kako je uopste usla u svijet filma kaze: \"Ja sam veæ sa devet godina od daidže uzela kameru i snimala neke filmove, kojima se doduše ne mogu pohvaliti, ali eto, postojala je želja. Otkad znam za sebe, znam da se želim baviti umjetnošæu. Pisala sam prièe, hiljadu nekih stvari me zanimalo. Onda sam u jednom trenutku u osnovnoj školi rekla da æu biti redateljica i tako je i bilo. Poslije srednje škole sam se upisala na režiju u Sarajevu, tokom rata. Jako sam loša sa datumima iz rata. Bilo je te godine kad je i trebalo biti, samo sa nekim zakašnjenjem. Možda pola godine prije, gospoða Raza Lagumdžija je ponovo pokrenula Akademiju s Admirom Glamoèakom i Harisom Pašoviæem i, naravno, ostalim profesorima. Onda su primili klasu glumaca, a nešto kasnije su shvatili da postoji potreba i za klasom reditelja i tako smo mi poèeli studirati. Bilo nas je sedam u toj generaciji, mogu spomenuti Ahmeda Imamoviæa, Aidu Begiæ, Elmira Jukiæa, Danijelu Gogiæ, Faruka Lonèareviæa.\"
Dokumentarni prvenac je film koji se zove „Slike sa ugla“, premijerno prikazan u Sarajevu 5. aprila, uzeo je za temu njenu vlastitu generaciju, generacija ranih sedamdesetih koja je dala najvise zrtava u odbrani BiH od nemilosrdnog agresora. \"Film \"Slike sa ugla“ govore o mojoj generaciji koja je preživjela rat u Sarajevu. To je prièa o našoj zajednièkoj poznanici Biljani Vrhovac koja je ranjena 1992. godine. Kroz film prepliæem naše današnje prièe, prièe nas ljudi koji smo znali Bilju, i njenu prièu, ono što se njoj desilo. Kad je ranjena, tad je poginuo njen otac. Poginuo je i pas kojeg je držala u rukama. U tom trenutku se na licu mjesta stvorio francuski fotograf koji je taj prizor poèeo da fotografiše i potrošio je tri role filma, a da joj nije pomogao. Onda su došli ljudi koji su je utovarili u kola i odvezli u bolnicu. Bilja je izgubila ruku i nogu i ima jako puno tjelesnih ošteæenja. Sad živi u Francuskoj i još uvijek nije smogla snage da doðe u Sarajevo. Tako da sam ja kroz tu njenu prièu, koja je bila moja prva slika iz rata, prièala današnje prièe moje generacije.\"
[ A ] [ B ] [ C ] [ D ] [ E ] [ F ] [ G ] [ H ] [ I ] [ J ] [ K ] [ L ] [ M ] [ N ] [ O ] [ P ] [ R ] [ S ] [ T ] [ U ] [ V ] [ Z ]
ABDAGIĆ, MuhamedAGIĆ, Dr. Senad ef.
AGOVIĆ, Šemso
AHMETAGIĆ, Prof. dr. Esad
AJANOVIĆ, Irfan
AJANOVIC, Midhat
AKMADZIC, Hazim
ALAGIĆ, General Mehmed
ALAGIC, Sukrija
ALIC, Meho
ALIHODŽIĆ, Dr.-Ing. Bernes
ALIKADIĆ, Bisera
ALISPAHIĆ, Mr. Fatmir
ALISPAHIC, Nijaz
ALISPAHIC, Selma
ARMIJA BiH
ARNAUT, Selim
AVDIĆ, Ćamil
ŠANTIĆ, Ferid Ferko
ŠKALJIĆ, Nezir-ef.
ŠTULANOVIĆ, Prof. dr. Muharem
ŽDRALOVIĆ, MUHAMED
ČAJNIČANIN, Muhamed
ČAJNIČANIN, Muhamed
ČAMPARA, ESREF
ČAUŠEVIĆ, Mehmed Džemaludin ef.
ČEJVAN, Adem
ĆATIĆ, Ćazim - Musa
ĆATOVIĆ, Dr. Saffet
