Konaković i Dodik na meču Igokee u Laktašima: Razgovarali i o novoj vlasti
Kako to prenose mediji portala: “С Елмедином Конаковићем, током утакмице АБА лиге коју смо пратили, разговарао сам и о брзом формирању Савјета министара БиХ и да се што прије усвоје стратешки документи, као што је буџет за сљедећу годину, - rekao je Milorad Dodik.

Bio je Dino, kao i mnogi drugi, dugogodišnji akademac stranke SDA, kod profesora Bakira Izetbegovića i njegov privrženi kadrovik.

Kako se Bakir volio kafanski družiti i dogovarati sa tzv. akademikom Draganom Čovićem, kakva li je razlika što se sada njegov „akademac“ Dino Konaković na tribinama košarkaša druži sa „umjerenim“ Miloradom Dodikom.

Nije niti čudno da su nakon Dodikove objave uslijedile su burne reakcije na društvenim mrežama, „Slobodna Bosna“ odabrala je neke od najzanimljivijih.
Tako komentari sa FB stranica pišu komentare:

„Očekujemo da do godine Konaković pređe u Vašu stranku Milorade Dodiče, obzirom da ste našli zajedničku riječ, tako reći jezik“ ili...

„Kako ono nedavno reče Dodik, Srbi i Hrvati biraju, koji muslimani mogu u vlast...da nam služe“
„Kakva srčana“ borba protiv režima, ali eto, mi neznalice, nismo znali da ni Dodik ni Čović nisu “režim“.Oni su zapravo reformske proevropske snage, a mi to zaslijepljeni,nismo vidjeli. I još nešto; u pozadini nigdje zastave BiH. Simbolika nikad nije samo simbolika.

„Zaista sam u Dini vidio neki potencijal za pozitivne promjene. Ovo što radi nije rađeno ni tokom operacije od strane Osmanskog carstva.

Valjda on smatra da je ovo patriotizam i borba za državu. Ostaje pitanje da li ga je Mile nazvao Bošnjakom ili muslimanom sa malo „m“ /i mnogo drugih komentara/.

Treba i svemu ovome dodati i jutros objavljeni komentar Dine Konakovića, po povratku iz Banja Luke:
„Konflikt kojim se hrani politička scena i populizam lakši su put. Takav koncept otjera godišnje iz naše zemlje jedan cijeli, veliki grad ljudi. Donese političarima mandate i plate, ljudima u Bosni i Hercegovini ništa dobro. Smirivanje tenzija treba da donese deblokadu procesa, normalizaciju rada parlamenata i vlada, usvajanje strateških dokumenata koji će poboljšati uslove života svima u Bosni i Hercegovini.

Teži je to put, nema jeftinih poena, traži hrabrost i spremnost na ponekad bolne kompromise. Spreman sam žrtvovati ne jednu nego tri političke karijere ako će ta žrtva donijeti nešto dobro Bosni i Hercegovini i svim ljudima u njoj“ /završen citat/

Nismo li mi obični besmrtnici i građani, koji istinski volimo i sa njom preživljavama svoju jedinu domovinu Bosnu i Hercegovinu, veoma istančanog i osjetljivog sluha i vida, da uvijek blagovremeno osjetimo ko su nam prijatelji, a ko dušmani.

U više godišnjoj našoj borbi za dobro domovine i nas njenih građana, redovno smo i slušali i gledali užasavajuće negativne tirade, blamaže i omalovažavanja ove nam naše rodne grude Bosne i Hercegovine, od njihovih dušmana i sadašnjih koalicionih partnera, Milorada Dodika i Dragana Čovića.

Kako to, da su se preko noći, da li promjenama terena za susrete i razgovore, mijenjaju i višegodišnja negativna mišljenja o ovim „dušmanskim“ induviduima, njihovim likovima i skandaloznim izgovorenim razmišljanjima i negativnim aktivnostima na našu štetu?

Naši stari mudri i pametni su govorili: „Daj čovjeku vlast da bi ocjenio njegov ljudski karakter“ što je istinito.

Evo, ovih dana i poslije izbora Ćamila Durakovića iz Srebrenice, za potpredsjednika Skupštine iz RS-a, čitam i slušam njeg komentar: “Da je Milorad Dodik čovjek sa kojim se može razgovarati i dogovarati. Nije on onakav kako ga mnogi opisuju i kritikuju“?

Ostaje mi samo žal i tuga, što mnogi Bošnjaci, vrle komšije, kao i Ćamil i Dino i ini, nisu stigli u toku svoga školovanja da pročitaju lektiru i roman našeg dobrog Meše Selimovića, da bi se istinski upoznali sa značenjem i definicijom „ULIZICA“.