Vijesti
ANALIZA - ČETRNAEST GODINA NEZAVISNOSTI KOSOVA
|
|
Autor: Anadolu Agency (AA)
Objavljeno: 16. February 2022. 20:02:35
Kosovo 17. februara proslavlja 14. rođendan, bez novih priznanja i uz veliki pritisak međunarodne zajednice da se nastavi proces dijaloga sa Srbijom, javlja Anadolu Agency (AA).
Nova kosovska vlast izabrana prošle godine, na čijem su čelu premijer Albin Kurti i predsednica Vjosa Osmani, za razliku svojih prethodnika, dijalog ne vidi kao prioritet. Međutim, međunarodni strateški partneri Kosova žele da se dijalog u Briselu aktuelizuje kako bi se postigao konačni sporazum o normalizaciji odnosa dve zemlje.
I Evropska unija (EU) i Sjedinjene Američke Države (SAD) ističu da se rešenja neće nametati. Ipak, Sjedinjene Američke Države otvoreno izražavaju stav da dijalog treba da se fokusira na međusobno priznavanje Kosova i Srbije.
Evropska unija, zbog njenih pet država članica koje još uvek nisu priznale Kosovo, potencira da dijalog nisu pregovori o statusu Kosova, već o odnosima Kosova i Srbije.
Prilikom nedavne zajedničke posete Kosovu, specijalni predstavnik EU-a za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak i specijalni predstavnik SAD-a za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar naglasili su da su Kosovo i Srbija potpuno ravnopravni partneri u dijalogu. Oni su skrenuli pažnju da se svi dosadašnji sporazumi moraju sprovesti, pa tako i onaj o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom. Složili su se da Zajednica ne treba da bude organizovana tako da može biti izvor ugrožavanja funkcionalnosti Kosova, te da "niko ne želi Republiku Srpsku na teritoriji Kosova".
Nastavak dijaloga zvanični Beograd uslovljava formiranjem Zajednice, dok nova kosovska vlast, koja se i kao opozicija protivila tom sporazumu, ne želi da formira Zajednicu. Aktuelni kosovski državni vrh se poziva na odluku Ustavnog suda Kosova iz 2015. godine kojom je utvrđeno da predložena Zajednica nije u skladu sa mnogim članovima kosovskog Ustava.
Srbija tvrdi da je dogovoreno da Zajednica ima izvršna ovlašćenja, dok u Prištini smatraju suprotno.
Kako bi se relaksirali zategnuti odnosi nakon proglašenja nezavisnosti Kosova, posredstvom EU-a i uz podršku SAD-a, 2011. godine pokrenut je dijalog između Kosova i Srbije. Tokom tog dijaloga, koji se odvijao i na tehničkom i na političkom nivou, u Briselu je potpisano više desetina sporazuma. Mnogi od njih uopšte nisu sprovedeni. Jedan od njih je i sporazum o Zajednici opština sa srpskom većinom.
Taj sporazum je deo istorijskog Briselskog sporazuma iz aprila 2013. kada je dogovoreno ukidanje srpskih paralelnih institucija u četiri opštine na severu Kosova u kojima većinski živi srpsko stanovništvo. Srbija, međutim, nije u potpunosti ukinula svoje institucije koje i dalje funkcionišu na Kosovu.
Bez novih priznanja
Ovih dana se ponovo aktuelizuje pitanje lobiranja Kosova za nova priznanja i članstvo u međunarodnim organizacijama, na šta je bio stavljen moratorijum Vašingtonskim sporazumom iz septembra 2020. godine. Zvaničnici kosovskog Ministarstva inostranih poslova su objavili da je izrađena strategija za nova priznanja. S druge strane, iz Srbije je odmah poručeno da će njihov odgovor biti u vidu lobiranja za otpriznavanja.
Poslednje priznanje Kosova je bilo od strane Izraela, septembra 2020, kao deo Vašingtonskog sporazuma. Prema podacima Prištine, nezavisnost Kosova do sada je priznalo 117 država, među kojima su i velike svetske sile SAD, Nemačka, Velika Britanija, Francuska, Italija, Turkiye, Japan, Kanada i druge.
Na strani Srbije su i Rusija i Kina, te pet od 27 zemalja članica EU-a. Od zemalja balkanske regije jedino Bosna i Hercegovina, zbog protivljenja njenog entiteta Republike Srpske, još nije priznala Kosovo.
Kosovo je od proglašenja nezavisnosti do danas učlanjeno u mnoge međunarodne organizacije, kao što su Međunarodni monetarni fond, Svetska banka, Međunarodni olimpijski komitet, FIFA i UEFA, ali ne i u UNICEF, INTERPOL i Ujedinjene nacije.
Kosovo i Srbija su 2012. postigli sporazum o predstavljanju i regionalnoj saradnji, koji predviđa da se Kosovo u regionalnim organizacijama predstavlja fusnotom ili zvezdicom uz ime. Ta fusnota označava da se njome “ne dovode u pitanje stavovi o statusu i u skladu je sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN i mišljenja Međunarodnog suda pravde o Deklaraciji nezavisnosti Kosova”.
Na inicijativu Srbije, Generalna Skupština Ujedinjenih nacija je uputila zahtev da Međunarodni sud pravde u Hagu izrekne svoje mišljenje o proglašenju kosovske nezavisnosti od Srbije.
Proglašenje nezavisnosti Kosova nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom, bilo je mišljenje tog suda, saopšteno 22. jula 2010. godine. Ta odluka je dovela do usvajanja Rezolucije u Ujedinjenim nacijama septembra 2010, kojom se Priština i Beograd pozivaju na dijalog uz posredovanje Evropske unije.
Traganje za više od 1.600 nestalih tokom rata
Posledice ratnih dešavanja iz 1999. godine na Kosovu se još uvek osećaju. I dalje se kao nestalo u ratu i neposredno nakon rata vodi više od 1.600 osoba, više od hiljadu Albanaca i više od 500 Srba i pripadnika drugih zajednica.
Istovremeno, pred Specijalizovanim većima Kosova u Hagu u toku je suđenje Salihu Mustafi za ratni zločin počinjen tokom rata na Kosovu, dok se čeka na početak suđenja u predmetu "Thaci i ostali". Bivši kosovski predsednik Hashim Thaci sa svojim saborcima iz Oslobodilačke vojske Kosova Kadrijem Veselijem, Jakupom Krasniqijem i Rexhepom Selimijem tereti se za ratne zločine tokom poslednjeg rata na Kosovu. Oni se od 5. novembra 2020. godine nalaze u haškom pritvoru.
Na putu evropskih integracija Kosovo je sa EU-om potpisalo prvi ugovorni Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji je stupio na snagu 1. aprila 2016. godine, ali Kosovo je i dalje jedina zemlja regije koja nema liberalizovan vizni režim za putovanje u zemlje EU-a.
Iako je dobijanje viza dug i skup proces, podaci pokazuju da je samo tokom decembra prošle i januara ove godine više od 100.000 kosovskih građana zatražilo vize za rad u Nemačkoj. Odlazak stanovništva, uglavnog mladog, u potrazi za poslom i boljom perspektivom, veliki je problem za kosovsko društvo.
Kulturni i sportski uspesi
Državu Kosovo u svetu i dalje najbolje predstavljaju umetnici i sportisti. Na Letnjim olimpijskim igrama “Tokio 2020”, koje su zbog pandemije koronavirusa održane 2021. godine, kosovske džudistkinje Nora Gjakova i Distrije Krasniqi osvojile su zlatne medalje. Uz prvo istorijsko zlato džudistikinje Majlinde Kelmendi na Olimpijskim igrama “Rio 2016”, Kosovo je postalo svetska velesila u toj borilačkoj veštitni.
Više kosovskih filmova je tokom prošle godine osvojilo prestižne međunarodne nagrade, ali je svakako najveći uspeh postigao film rediteljke Blerte Basholli "Košnica". Film "Košnica" (“Hive”) na filmskom Sandens festivalu (Sundance Film Festival) u SAD-u nagrađen je Velikom nagradom žirija, nagradom publike i nagradom za najbolju režiju. Zylfije Adem Jakupi, AA
Nova kosovska vlast izabrana prošle godine, na čijem su čelu premijer Albin Kurti i predsednica Vjosa Osmani, za razliku svojih prethodnika, dijalog ne vidi kao prioritet. Međutim, međunarodni strateški partneri Kosova žele da se dijalog u Briselu aktuelizuje kako bi se postigao konačni sporazum o normalizaciji odnosa dve zemlje.
I Evropska unija (EU) i Sjedinjene Američke Države (SAD) ističu da se rešenja neće nametati. Ipak, Sjedinjene Američke Države otvoreno izražavaju stav da dijalog treba da se fokusira na međusobno priznavanje Kosova i Srbije.
Evropska unija, zbog njenih pet država članica koje još uvek nisu priznale Kosovo, potencira da dijalog nisu pregovori o statusu Kosova, već o odnosima Kosova i Srbije.
Prilikom nedavne zajedničke posete Kosovu, specijalni predstavnik EU-a za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak i specijalni predstavnik SAD-a za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar naglasili su da su Kosovo i Srbija potpuno ravnopravni partneri u dijalogu. Oni su skrenuli pažnju da se svi dosadašnji sporazumi moraju sprovesti, pa tako i onaj o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom. Složili su se da Zajednica ne treba da bude organizovana tako da može biti izvor ugrožavanja funkcionalnosti Kosova, te da "niko ne želi Republiku Srpsku na teritoriji Kosova".
Nastavak dijaloga zvanični Beograd uslovljava formiranjem Zajednice, dok nova kosovska vlast, koja se i kao opozicija protivila tom sporazumu, ne želi da formira Zajednicu. Aktuelni kosovski državni vrh se poziva na odluku Ustavnog suda Kosova iz 2015. godine kojom je utvrđeno da predložena Zajednica nije u skladu sa mnogim članovima kosovskog Ustava.
Srbija tvrdi da je dogovoreno da Zajednica ima izvršna ovlašćenja, dok u Prištini smatraju suprotno.
Kako bi se relaksirali zategnuti odnosi nakon proglašenja nezavisnosti Kosova, posredstvom EU-a i uz podršku SAD-a, 2011. godine pokrenut je dijalog između Kosova i Srbije. Tokom tog dijaloga, koji se odvijao i na tehničkom i na političkom nivou, u Briselu je potpisano više desetina sporazuma. Mnogi od njih uopšte nisu sprovedeni. Jedan od njih je i sporazum o Zajednici opština sa srpskom većinom.
Taj sporazum je deo istorijskog Briselskog sporazuma iz aprila 2013. kada je dogovoreno ukidanje srpskih paralelnih institucija u četiri opštine na severu Kosova u kojima većinski živi srpsko stanovništvo. Srbija, međutim, nije u potpunosti ukinula svoje institucije koje i dalje funkcionišu na Kosovu.
Ovih dana se ponovo aktuelizuje pitanje lobiranja Kosova za nova priznanja i članstvo u međunarodnim organizacijama, na šta je bio stavljen moratorijum Vašingtonskim sporazumom iz septembra 2020. godine. Zvaničnici kosovskog Ministarstva inostranih poslova su objavili da je izrađena strategija za nova priznanja. S druge strane, iz Srbije je odmah poručeno da će njihov odgovor biti u vidu lobiranja za otpriznavanja.
Poslednje priznanje Kosova je bilo od strane Izraela, septembra 2020, kao deo Vašingtonskog sporazuma. Prema podacima Prištine, nezavisnost Kosova do sada je priznalo 117 država, među kojima su i velike svetske sile SAD, Nemačka, Velika Britanija, Francuska, Italija, Turkiye, Japan, Kanada i druge.
Na strani Srbije su i Rusija i Kina, te pet od 27 zemalja članica EU-a. Od zemalja balkanske regije jedino Bosna i Hercegovina, zbog protivljenja njenog entiteta Republike Srpske, još nije priznala Kosovo.
Kosovo je od proglašenja nezavisnosti do danas učlanjeno u mnoge međunarodne organizacije, kao što su Međunarodni monetarni fond, Svetska banka, Međunarodni olimpijski komitet, FIFA i UEFA, ali ne i u UNICEF, INTERPOL i Ujedinjene nacije.
Kosovo i Srbija su 2012. postigli sporazum o predstavljanju i regionalnoj saradnji, koji predviđa da se Kosovo u regionalnim organizacijama predstavlja fusnotom ili zvezdicom uz ime. Ta fusnota označava da se njome “ne dovode u pitanje stavovi o statusu i u skladu je sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN i mišljenja Međunarodnog suda pravde o Deklaraciji nezavisnosti Kosova”.
Na inicijativu Srbije, Generalna Skupština Ujedinjenih nacija je uputila zahtev da Međunarodni sud pravde u Hagu izrekne svoje mišljenje o proglašenju kosovske nezavisnosti od Srbije.
Proglašenje nezavisnosti Kosova nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom, bilo je mišljenje tog suda, saopšteno 22. jula 2010. godine. Ta odluka je dovela do usvajanja Rezolucije u Ujedinjenim nacijama septembra 2010, kojom se Priština i Beograd pozivaju na dijalog uz posredovanje Evropske unije.
Posledice ratnih dešavanja iz 1999. godine na Kosovu se još uvek osećaju. I dalje se kao nestalo u ratu i neposredno nakon rata vodi više od 1.600 osoba, više od hiljadu Albanaca i više od 500 Srba i pripadnika drugih zajednica.
Istovremeno, pred Specijalizovanim većima Kosova u Hagu u toku je suđenje Salihu Mustafi za ratni zločin počinjen tokom rata na Kosovu, dok se čeka na početak suđenja u predmetu "Thaci i ostali". Bivši kosovski predsednik Hashim Thaci sa svojim saborcima iz Oslobodilačke vojske Kosova Kadrijem Veselijem, Jakupom Krasniqijem i Rexhepom Selimijem tereti se za ratne zločine tokom poslednjeg rata na Kosovu. Oni se od 5. novembra 2020. godine nalaze u haškom pritvoru.
Na putu evropskih integracija Kosovo je sa EU-om potpisalo prvi ugovorni Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji je stupio na snagu 1. aprila 2016. godine, ali Kosovo je i dalje jedina zemlja regije koja nema liberalizovan vizni režim za putovanje u zemlje EU-a.
Iako je dobijanje viza dug i skup proces, podaci pokazuju da je samo tokom decembra prošle i januara ove godine više od 100.000 kosovskih građana zatražilo vize za rad u Nemačkoj. Odlazak stanovništva, uglavnog mladog, u potrazi za poslom i boljom perspektivom, veliki je problem za kosovsko društvo.
Državu Kosovo u svetu i dalje najbolje predstavljaju umetnici i sportisti. Na Letnjim olimpijskim igrama “Tokio 2020”, koje su zbog pandemije koronavirusa održane 2021. godine, kosovske džudistkinje Nora Gjakova i Distrije Krasniqi osvojile su zlatne medalje. Uz prvo istorijsko zlato džudistikinje Majlinde Kelmendi na Olimpijskim igrama “Rio 2016”, Kosovo je postalo svetska velesila u toj borilačkoj veštitni.
Više kosovskih filmova je tokom prošle godine osvojilo prestižne međunarodne nagrade, ali je svakako najveći uspeh postigao film rediteljke Blerte Basholli "Košnica". Film "Košnica" (“Hive”) na filmskom Sandens festivalu (Sundance Film Festival) u SAD-u nagrađen je Velikom nagradom žirija, nagradom publike i nagradom za najbolju režiju. Zylfije Adem Jakupi, AA
