Hej Taslidžo čuješ li me?
Muka tvoja mene boli!
Nek' preživi duša tvoja,
ja Allahu Dragom dovim.

Ćehotino suzo tužna,
vidaj rane ledenice.
Umiše se lica ružna,
od valove ljepotice.

Šemsikadić srce čupa,
jer ponosna Pljevlja stenju.
Nemoćan da pruži ruku,
svom narodu u plamenu.

Tamburaši zanijemeše,
kamenice sad su note.
Pod krilima Ljubišnje,
izrodi se crni kote.

Drevni grad se opet stidi,
zbog sramote jadnog soja.
Divljaštvo do slabijega,
šavovi su toga kroja.