Autor: Admir F. Beganović

Admir F. BEGANOVIĆ: Ima i takvih koji imaju diplomu al' nemaju školskih drugova.... Može im se...jebeš drugove.. Dlanovi im ukazuju na porijeklo od roda papkara, ali brate, njemu moraš pokucati na vrata i zamoliti za uslugu, ako ti treba i ako si od takve japije da moliš ljude... Ima i takvih, ruku na srce, koji su čestiti. Ne možeš da ga kupiš, neprelazna je prepreka, ne smiješ da ga ubiješ, ne možeš ga zaobići, mada ništa ne odlučuje ipak im smeta... I ovi analitičari, kao vrhovni medijski inkvizitori lutaju od računa do računa....al' kakva su vremena i to mogu da shvatim...

Pred svake izbore narod osjeti strah, strah od novog rata, strah od još dublje gladi, strah od novog nepoznatog...
Kampanja je čudo bosanskog otpora. Šta se sve neće obećati a nema ništa lakše nego obećati?! Gledam lobanje sa plakata i, za divno čudo, nisam iznenađen kao nekada.
Poznajem mnoge kandidate još prije agresije, neke upoznah prije neke nakon Dejtona.
Šta se imam čuditi?
Sasvim je normalno da se na listama stranaka nalaze ljubavnice (vidi što sam fin pa ne pišem švalereke) šefova, reketaši, ublehe, kamatari, supruge osuđenih kriminalaca, gurbeti...loj na kosi, mast oko usana...
Da li majke znaju šta su rodile???

Onako analiziram, majke mi...
Ima ih koji su rezultat obrnute evolucije, hoće ponovo da postanu majmuni. U njihovom društvu nije kulturno biti normalan.
Danas u Bosni teško je biti čovjek. Borcima je možda (nek oproste penzioneri) najteže, „gutavo“ pravo, „gutavo“. Nikom nisi potreban a svakom si teret.
Strašna količina nesreće nadvila se nad mojom Bosnom.
Neizlječivo nečastivi odlučuju o sudbini radnika, UMIREnovljenika.
Gledam jednog „bivšeg“. Nije više vlast, sada je uz narod, gleda ulične partije šaha. I gledam kako mu demobilisani borac veli. “Marš pizdo“.
Poštenje je odavno isisano iz legalnih tokova al tako je kako je... valja dalje...
Pred svake izbore političari su nesretni zbog sopstvene nesigurnosti...
Da li će se nastaviti bajka oko bazana u sitan sat, viski, kurve, muzika....ili....
Ulaze u kliničku fazu finalne političke bolesti....ostati ili otići...zavisi od glasova.
Ma, zato postoje obećanja...



Licencu za bogaćenje daje politika, fotelja...
Hoćeš posao, plati brate, 5, 10, 15 000 maraka ...plati pa se klati...
Ako neko i progovori tu je stranka da te štiti, naravno ako si pogodan...
A da bi bio podoban moraš biti ili partner ili doušnik, čistiti revere šefovima, naći se na usluzi u bilo koje doba dana i noći i...izvršavati naredbe.
Zna se ko ima pravo na proviziju...
Napisah da su kampanje čudo...
A jesu života mi...
Šta sve insan neće cuti na njima. Govornici „samo taki“, da bi im i Demosten pozavidio.
Ali ima ih koji mucaju u mislima.
Ima kandidata svakakvih...
Ako slijedimo gradska šaputanja ima jedan aktuelni načelnik (naravno ponovo je kandidat) koji ima svoj omiljeni vibrator a djevojka mu ima bradu, urednu...
Moderna vremena, jebi ga...
Ima i takvih koji imaju diplomu al' nemaju školskih drugova....
Može im se...jebeš drugove..
Dlanovi im ukazuju na porijeklo od roda papkara, ali brate, njemu moraš pokucati na vrata i zamoliti za uslugu, ako ti treba i ako si od takve japije da moliš ljude...
Ima i takvih, ruku na srce, koji su čestiti. Ne možeš da ga kupiš, neprelazna je prepreka, ne smiješ da ga ubiješ, ne možeš ga zaobići, mada ništa ne odlučuje ipak im smeta...
I ovi analitičari, kao vrhovni medijski inkvizitori lutaju od računa do računa....al' kakva su vremena i to mogu da shvatim...
Eto, za takve valja glasati.
Mladi ljudi zato ne žele a moraju, moraju izaći na izbore jer svaki neizlazak piše se kao glas NJIMA, ovima što nam dohakaše.
Haračlija će ostati haračlija.
Nedovršen čovjek ali....ima vlast.
A narod...
Pa narod glasa...
Bujrum
A ja ću nakon izbora otići u Nedođiju, da sa Petar Panom odem u svijet mašte. Stvarnost, ova java kao da nije moj teren...