Šemso AGOVIĆ: Evo ovako se Šerbo izjadao u „Vijestima“ zbog zuluma "vehabista", koji mu učiniše na internetnim stranicama. Sintagmom „samo zato što sam“ Šerbo se postavlja u poziciju i tužioca i sudije u nastalom sporu, sa tendencijom da ga internetna javnost proglasi nevinim i rehabilitira, jerbo je on samo izjavio to i to, a to je tako malo, jelte, dok "vehabisti" udri i kukom i motikom.

„Samo zato što sam nedavno na javnoj tribini održanoj u Luksemburgu ustvrdio da je Crna Gora matična država ovdašnjih Bošnjaka i da nijesam spreman tako olako da sprovodim političke naredbe saopštene sa “vrha munara” i da nama ne treba politizacija religije, kako to godinama radi jedan ovdašnji mitropolit, vehabisti su mi u čerečenju na internet stranicama poručili i sljedeće, aludirajući na moje zdravstveno stanje: “Pošto ne može rukom, neka nosom pokupi izmet rasturen u objektu islamske zajednice u Tivtu”.“

Evo ovako se Šerbo izjadao u „Vijestima“ zbog zuluma "vehabista", koji mu učiniše na internetnim stranicama. Sintagmom „samo zato što sam“ Šerbo se postavlja u poziciju i tužioca i sudije u nastalom sporu, sa tendencijom da ga internetna javnost proglasi nevinim i rehabilitira, jerbo je on samo izjavio to i to, a to je tako malo, jelte, dok "vehabisti" udri i kukom i motikom.
Red je da se gospodinu Šerbu udovolji. Čerečenja anonimusa po forumima nemaju smisla, i čudi me što Šerbo uopšte čita takve stvari. Sorry, to je njegov problem.

Šerbo je zaboravio da u Vijestima napiše da ga "vehabisti" omrčiše zato što je uporedio Zukorlića sa Amfilohijem, a ne zbog "matične države". Ali, zaboravljati je ljudski, pak sefio je malo, pa nećemo zbog toga dizati galamu.

Ali nisu samo vehabisti ražalostili Šerba. Učinio je to i REKOM, asocijacija koja pokušava na fini način sprovesti lustraciju vladajućih režima na Zapadnom Balkanu, sve do pomirenja naroda. Na fini način zato što nikakav drugi do sada nije uspio, kaže Šerbo u Vijestima. Može biti i da uspiju, mada će akteri zločina iz redova crnogorskog režima iz istog biti uklonjeni jedino prirodnom smrću. Dakle, REKOM je duboko uvrijedio Šerba jer je prvo pozvao pa onda najurio nikog drugog do mitropolita CPC Mihaila, pa on (Šerbo, p.u.) kaže: „Za organizaciju koja promoviše toleranciju kao osnov i smisao svog bitisanja nedavno udaljavanje mitropolita CPC Mihaila sa skupa vjerskih dostojanstvenika postalo je pitanje smisla i svrsishodnosti rada ove inicijative. Moralna dimenzija čitavog slučaja očituje se u činjenici da je sa skupa udaljen velikodostojnik koji je počasni građanin Srebrenice, osoba koja se poklonila žrtvama Srebrenice i Vukovara, kao jedini vjerski dostojanstvenik.”

Na slici tužioc i sudija: Nek' se jave vehabisti od kojih se uplašio dukljanski akademik Šerbo Rastoder

REKOM ili Mihailo, poručuje Šerbo.
Šerbov problem je što je prespavao rane devedesete prošlog vijeka i što malo čita, izuzev komentara po internetnim forumima. Zato ga moramo poučiti o tome ko je mitropolit CPC Mihailo, alias Miraš Dedeić. Evo ovako:

Izvod iz intervjua Mihaila Dedeića listu "Il Popolo" (1991.):

Ил пополо: Какви мотиви наводе армију федерације (JNA) да још учествује у оружаном сукобу. Да ли је то тврдоглава жеља да се учврсти анахрони режим или је то од предака наслијеђена жеља да се оствари идеја о “Великој Србији” која је присутна у душама?
Мираш Дедеић: Ниједна од те двије претпоставке није тачна. Чак је ова друга потпуно измишљена. Војска федерације је ушла у Хрватску само да би заштитила Србе који тамо живе и да не дозволи геноцид какав се десио за вријеме Другог свјетског рата, у току кога је, под руководством Анта Павелића, било убијено 500 хиљада Срба, у логору Јасеновац. То су жртве свирепости Мирослава Филоповића Мајсторовића, фратра фрањевачког реда, који је био координатор тог масакра. Као што су хтјели тада, тако и данас Хрвати желе да збришу Србе са своје територије. Тако да је ово рат који воде Хрвати против Срба који живе на њиховој територији.

Ил пополо: Колико је нама познато, тзв “српски блок” контролише војску федерације. Какво је Ваше објашњење за напад на историјски град Дубровник?
Мираш Дедеић: Све су то саме неистине. Војску федерације чине људи из свих дјелова Југославије и њоме уопште не управљају Срби. Зар би савезна војска могла да буде српска, ако је командант Кадијевић - Хрват, а његов замјеник Бровет - Словенац?
Напад на Дубровник, који је својевремено био црногорски и као такав предвиђен за престоницу Црне Горе, објашњавам тиме што се у њему Срби и Хрвати немилосрдно међусобно убијају. Ратна морнарица федерације покушава да преко тог напада уђе у град и допринесе мирном животу.
А словенски Хитлер, Фрањо Туђман, наредио је да се блокирају касарне савезне војске и послао је хрватске резервисте да опколе војнике савезне војске да ови не би спријечили Хрвате да протјерају Србе из Хрватске.

Ил Пополо: Од свих политичара, који Вам изгледа најпоузданији?
Мираш Дедеић: Сви најугледнији југословенски политичари међу Србима, Хрватима или другима су бивши комунисти, Титови насљедници, па су према томе потпуно непоуздани. Без обзира на то, мишљења сам да је Милошевић, иако је и он бивши комуниста, много урадио за Србију тиме што јој је вратио Косово и Војводину, које је Тито био отцијепио.

RAM ZA RATNE IZJAVE: Od srpskog vladike Miraša Dedeića do crnogorskog mitropolita Mihaila

Ил Пополо: Да ли је по Вашем мишљењу сукоб између Срба и Хрвата етничке природе или је примарно изазван социјално-економским разлозима?
Мираш Дедеић: Суштински се уствари ради о сукобу вјерско-етничког карактера, који има и друге политичке и социјално-економске пратеће узроке. У ствари се ради о примарно вјерском сукобу који је касније постао и етнички. Да то објасним. Српски и хрватски етнички коријен је исти, с обзиром да и једни и други долазе са Карпата и говоре истим језиком. А Свети Ћирило и Методије су пак ти који су донијели хришћанство на Балкан из Грчке. Када је дошло до подјеле хришћанства 1054. године, Србија је постала православна, док се Хрватска везала за католичанство.
Иако има Срба католика и православних Хрвата, те вјерске разлике су током времена проузроковале знатне етничке разлике које су данас суштина сукоба. Везано за то, желим да нагласим да су сада у Хрватској забрањени мјешовити бракови и да 60 хиљада српско-хрватских породица који живе у Хрватској, траже начин да се пребаци у Србију и спаси од погрома.

Ил пополо:
Да ли је по Вашем мишљењу исправан став међународне заједнице да мировном конференцијом у Хагу, потпуно непристрасно, нађе мирно рјешење за сукоб или стратегија може да буде другачија?
Мираш Дедеић: Сматрам да је тај пут исправан, мада нијесам сигуран да је непристрасан, јер се, можда несвјесно, хрватски интереси заступају више од српских. Проблем је у томе што европска заједница не познаје суштину проблема у Југославији, који су посљедица комунистичког утицаја, па новинари лансирају много неистина о Србији.

Ил пополо: Како оцјењујете италијанске политичке ставове у односу на кризу у Југославији?
Мираш Дедеић: С обзиром да се осјећа извјесна доза филохрватства у Италији, Де Микелисова политика ми за сада изгледа потпуно реална и непристрасна. А што се тиче Италије, сматрам да, уколико дође до распада Југославије, она има сва права да поново узме територије Истре и Далмације. То би ми било заиста драго и увјерен сам да ће Влада Италије заштитити свој интерес, јер је то праведно са историјског аспекта.
Словенија би, пак, због културних и традиционалних односа, могла да се уједини са Аустријом.

Ил пополо: Као Србин са једне стране и свештеник са друге, шта би пожељели Југославији у будућности?
Мираш Дедеић: Када говорим као Србин, жеља ми је да се успостави стабилан мир, да се Србија и Хрватска коначно раздвоје, пошто та два народа не могу живјети заједно. А као свештеник сам мишљења да је моменат да се након хиљаду година од подјеле, католичка и православна црква, како у Југославији, тако и у цијелом свијету, коначно уједине. Иако на теолошком плану има мањих разлика у ввјери људи, нема већих разлика којима би се правдала подјела.

Dr Danilo Radojević „Monitor“, 3. januar 1997.:

„... Posebno agresivan odnos u tome ispoljio je izopšteni svještenik Grčke pravoslavne crkve iz Rima, gospodin Miraš Dedejić, koji je, bez znanja odbora, bio zakazao u Podgorici konferenciju za štampu, da bi sebe promovisao za mitropolita CPC... Pokojni mitropolit Antonije, za života, i pored Dedejićeve velike upornosti, nije ga prihvatio, s obzirom na to da je bio uvjeren da on neće iskreno raditi na oživotvorenju projekta obnove autokefalne CPC, jer je prije izopštenja iz Grčke crkve kategorički odbio da pristupi CPC...

Dr Danilo Radojević u „Monitoru“ 14. 02. 1997.:
„... Nedavno je vladika Antonije (Abramović) preminuo. Tada smo rekli, i mislili, idemo dalje. A onda iznenada, stiže „pastir“, kandidat za nasljednika trona sv. Petra Cetinjskog, Miraš Dedeić. U petnaest dana uspjeva on zašto su nama trebale godine. Dok su Crnu Goru od starog vladike Antonija čuvali kordoni policije, novopridošli gosp. M.Dedeić kao da nije opasan ni za vlast ni za Srpsku pravoslavnu crkvu...
Nažalost, njegova biografijan poznata. Kako sam izričito kaže, on ne pripada narodu kome želi biti duhovni vođa.
Dok su svjesni građani Crne Gore... protestvovali na ravno Cetinje zbog agresije na Dubrovnik... gosp. M. Dedeić daje (politički) intervju u listu „Il Popolo“... u kome podržava tu strašnju agresiju... Pored ostalog, Dedić ističe propagandnu srpsku tezu da JNA nije bila realizator srpskog imperijalnog projekta... Ako ovde izrečeno nije dovoljno da razmisle oni što ga dovedoše, onda to znači da je i namjera bila kakvu pretpostavljamo...“

Očigledno, pop Mihailo je ubijedio Šerba u svoju katarzu i lustraciju, Bog ga blagoslovio. To je ustvari lako – preokreneš ćurak, prošetaš od Potočara do Vukovara – i to je to.