Teme
KAKO SE BRANIO MOSTAR – HERCEGOVAČKI ZLATNI ZMAJEVI MIDHAT HUJDUR HUJKA I ARIF PAŠALIĆ
|
|
Autor: B.net
Objavljeno: 17. November 2024. 13:11:13
Gotovo svaki grad u Bosni i Hercegovini ima početak ratnih dešavanja. Međutim, u slučaju Mostara postoji jedna neslavna specifičnost – ovdje je rat počeo čak tri puta: kada su došli rezervisti Jugoslavenske narodne armije, 19. septembra 1991. godine, kada je eksplodirala cisterna kod Sjevernog logora i najavila srpski napad na grad 3. aprila 1992. godine i 9. maja 1993. godine kada su Hrvatsko vijeće odbrane i Hrvatska vojska izvršili konačni napad na dijelove Mostara koji su bili pod kontrolom Armije Republike Bosne i Hercegovine. I prije zvaničnog napada HVO na Mostar, ARBiH i HVO su imali okršaja ali napad HVO na Mostar se smatra jednim od najtežih tokom sukoba ARBiH i HVO. Sve do 18. marta 1994. godine i potpisivanja Vašingtonskog sporazuma istočni dio Mostara će biti na žestokom udaru pješadijskih i artiljerijskih naleta HVO.
U ratnom vihoru roditi će se brojni heroji odbrane Mostara i Hercegovine, ali svi su posebno ostali ponosni na dva mostarska ratnika – Midhata Hujdura Hujku i Arifa Pašalića. Hujkin prijatelj iz djetinjstva i ratni saborac Arifa Pašalića, Esad Eminović Fola, kaže: “Hujka je imao srce, a Arif je znao taktiku. Bila je to kombinacija koja nam je trebala.”
Midhat Hujdur je prije rata bio kondukter, ali već prilikom dolaska rezervista JNA u Mostar shvatio je šta se dešava i udario temelje odbrane Mostara. Na Luci je formirao prvu četu. Rođeni lider, Hujka je rastao sa odbranom: od komandanta čete, potom bataljona, do komandanta kasarne i Prve mostarske brigade. Poginuo je 30. juna 1993. godine u toku oslobađanja kasarne Sjeverni logor. Radioamateri iz Mostara su tada u ostatak BiH poslali vijest: “Sa Hujkom je historija ponovila Zmaja od Bosne”, a Mostarci su ih ispravljali govoreći Zmaj od Hercegovine. Pašalić je od čuvenog hapšenja u Luci, dakle od samog dolaska u Mostar, radio na dva fronta – političkom i vojnom. Ipak, slobodna teritorija je rasla tako da je tokom borbi za Sjeverni logor i Bijelo Polje, po vojniku oslobođeno više od kilometra kvadratnog, a jedan od najznamenitijih vojnih poduhvata je odbrana južnog mostarskog područja, kada je 370 boraca ARBiH odbranilo prostor u naletu 1 300 bojovnika HVO-a i HV-a. Tada su odbranjeni Blagaj i Kočine.
Tokom borbi ranjen je i jedan od perjanica odbrane Mostara, Esad Humo, od granate koja je usmrtila Hujku. Pet dana kasnije, teško je ranjen i njegov brat Mirza za kojeg bivši pripadnici 4. korpusa ARBiH kažu: “Bio je među najvećim”. Za Hujku i Pašalića Humo tvrdi da su bili “kao na kanapi”. “Hujka je bio komandant čete, pa kada je nastao bataljon – komandant bataljona. Arif je bio komandant brigade, a onda kada nastaje 4. korpus, Hujka preuzima brigadu i tako se sve pomiče. Istina mnogi su željeli ubaciti kosku među njih dvojicu, ali mi jako dobro znamo kako su sarađivali”.
Pogibijom Hujke komandu nad brigadom preuzima Semir Drljević Lovac, koji kasnije postaje i komandant specijalne jedinice policije 4. korpusa. Činio je grupu od 300 boraca HVO iz koje se kasnije rodio 4. korpus ARBiH na prostoru Mostara. Kako navodi, već prva čarkanja sa HVO su počela nakon formiranja ove jedinice: uvodi se policijski sat skoro svaku noć, skoro svaku noć neko od kurira ili stražara ARBiH biva uhapšen ili maltretiran. Pravo ratovanje počinje tek nakon napada HVO i HV na jedinice ARBiH. Još ranije se dešava atentat na Hamu Husakovića, komandira čete, a pokušan je i atentat na Arifa Pašalića, dok se Bošnjaci istjeruju iz stambenih objekata u zapadnom dijelu grada. Lovac je tada bio komandant bataljona. Za Hujku je rekao: “Hujkina hrabrost, njegova spremnost za borbu je bila takva da nije mogao akcije propustiti. To je tako bilo. Nakon njegove pogibije sve se promijenilo. Ali moralo se nastaviti. Arif je to znao. I znao je inače puno. Od njega sam mnogo naučio. Bio je zaista izuzetan čovjek, bio je hrabar i umio je donositi odluke. Trebalo ga je vidjeti na Podveležju, trebalo ga je vidjeti kako korača pod granatama, umio se našaliti sa rajom kada je bilo najteže, a znao je i narediti baš onda kada treba. Znaš, kada danas razmišljam – najviše je ličio na one engleske oficire iz filmova.” Arif Pašalić je preživio rat, ali je poginuo u teškoj saobraćajnoj nesreći, pod sumnjivim okolnostima, 26. aprila 1998. godine na magistralnom putu M-17 Mostar – Sarajevo, kod mjesta Drežnica. ( bosnae.info)
U ratnom vihoru roditi će se brojni heroji odbrane Mostara i Hercegovine, ali svi su posebno ostali ponosni na dva mostarska ratnika – Midhata Hujdura Hujku i Arifa Pašalića. Hujkin prijatelj iz djetinjstva i ratni saborac Arifa Pašalića, Esad Eminović Fola, kaže: “Hujka je imao srce, a Arif je znao taktiku. Bila je to kombinacija koja nam je trebala.”
Midhat Hujdur je prije rata bio kondukter, ali već prilikom dolaska rezervista JNA u Mostar shvatio je šta se dešava i udario temelje odbrane Mostara. Na Luci je formirao prvu četu. Rođeni lider, Hujka je rastao sa odbranom: od komandanta čete, potom bataljona, do komandanta kasarne i Prve mostarske brigade. Poginuo je 30. juna 1993. godine u toku oslobađanja kasarne Sjeverni logor. Radioamateri iz Mostara su tada u ostatak BiH poslali vijest: “Sa Hujkom je historija ponovila Zmaja od Bosne”, a Mostarci su ih ispravljali govoreći Zmaj od Hercegovine. Pašalić je od čuvenog hapšenja u Luci, dakle od samog dolaska u Mostar, radio na dva fronta – političkom i vojnom. Ipak, slobodna teritorija je rasla tako da je tokom borbi za Sjeverni logor i Bijelo Polje, po vojniku oslobođeno više od kilometra kvadratnog, a jedan od najznamenitijih vojnih poduhvata je odbrana južnog mostarskog područja, kada je 370 boraca ARBiH odbranilo prostor u naletu 1 300 bojovnika HVO-a i HV-a. Tada su odbranjeni Blagaj i Kočine.
Tokom borbi ranjen je i jedan od perjanica odbrane Mostara, Esad Humo, od granate koja je usmrtila Hujku. Pet dana kasnije, teško je ranjen i njegov brat Mirza za kojeg bivši pripadnici 4. korpusa ARBiH kažu: “Bio je među najvećim”. Za Hujku i Pašalića Humo tvrdi da su bili “kao na kanapi”. “Hujka je bio komandant čete, pa kada je nastao bataljon – komandant bataljona. Arif je bio komandant brigade, a onda kada nastaje 4. korpus, Hujka preuzima brigadu i tako se sve pomiče. Istina mnogi su željeli ubaciti kosku među njih dvojicu, ali mi jako dobro znamo kako su sarađivali”.
Pogibijom Hujke komandu nad brigadom preuzima Semir Drljević Lovac, koji kasnije postaje i komandant specijalne jedinice policije 4. korpusa. Činio je grupu od 300 boraca HVO iz koje se kasnije rodio 4. korpus ARBiH na prostoru Mostara. Kako navodi, već prva čarkanja sa HVO su počela nakon formiranja ove jedinice: uvodi se policijski sat skoro svaku noć, skoro svaku noć neko od kurira ili stražara ARBiH biva uhapšen ili maltretiran. Pravo ratovanje počinje tek nakon napada HVO i HV na jedinice ARBiH. Još ranije se dešava atentat na Hamu Husakovića, komandira čete, a pokušan je i atentat na Arifa Pašalića, dok se Bošnjaci istjeruju iz stambenih objekata u zapadnom dijelu grada. Lovac je tada bio komandant bataljona. Za Hujku je rekao: “Hujkina hrabrost, njegova spremnost za borbu je bila takva da nije mogao akcije propustiti. To je tako bilo. Nakon njegove pogibije sve se promijenilo. Ali moralo se nastaviti. Arif je to znao. I znao je inače puno. Od njega sam mnogo naučio. Bio je zaista izuzetan čovjek, bio je hrabar i umio je donositi odluke. Trebalo ga je vidjeti na Podveležju, trebalo ga je vidjeti kako korača pod granatama, umio se našaliti sa rajom kada je bilo najteže, a znao je i narediti baš onda kada treba. Znaš, kada danas razmišljam – najviše je ličio na one engleske oficire iz filmova.” Arif Pašalić je preživio rat, ali je poginuo u teškoj saobraćajnoj nesreći, pod sumnjivim okolnostima, 26. aprila 1998. godine na magistralnom putu M-17 Mostar – Sarajevo, kod mjesta Drežnica. ( bosnae.info)
