Istina je da sam kao profesor generacijama elektrotehničara predavao mnoge stručne predmete iz ove oblasti, često sam kritikovao učenike koji su noću sjedili za komjuterom, pa su posmani dolazili ne nastavu, ali sam kao današnji penzioner sasvim prihvatio njihov odnos prema kompjuteru i svoje ponašanje.

Dakle, samo što ne spavam na internetu i ličnom kompjuteru, tako da sam večeras (04. jun 2024. god.) u večernjim satima na TV Hayat slučajno naišao na emisiju, koja je emitovala ovu Konvenciju u Sarajevu, čime sam zaista bio izuzetno oduševljen njenim sadržajem i još više njenim učesnicima i sagovornicima svim od reda.

Od silnog zadovoljstva, jer su govorili mojim sospstvenim jezikom i sadržajima, tako me je obuzela istovremena žal da nisam i ja lično njen učesnik i sagovornik na istoj frekvenciji razmišljanja i zaključivanja istinskih činjenica naše turobne realnosti.

Iskreno, uz moje primjedbe i zapažanja, sa osjećanjima kao profesor generacija stručnjaka, svim sagovornicima bi dao univerzitetsku desetku ili srednjoškolsku čistu peticu.

Mnoge bi učesnike za govornicom rado i citirao, ali jednom riječju svi su zaslužili moje poštovanje u njihovim nastupima i sadržajima, na zadatu temu, tako me je obradovaovala i činjenica i moj zaključak: “Evo se i konačno naša brojna akdemska zajednica, počela da budi“, tako je i ova Konvencija imala divan sadržaj i cilj i za svaku je pohvalu, sa željom da iste po sadržaju i svojim nakanama ugledaju svjetlo dana i svim našim gradovima, posebno širom Federacije i Rs-a, sa ponekim učesnikom iz ovoga miljeja, ali sa većinom domaćih inetelektualaca i građana raznih profesija, na istu temu, kako se ne bi pretvorilo u monološku tribinu, već ovako sadržajnu i konstruktivnu diskusiju učesnika, koje organizator osmisli i pozove.

Bez obzira na stranačku pripadnost i sopstveni nacionalni indentitet, nama su svugdje nužni i potrebni istinski domoljupci, koji građanski razmišljaju i žele građansku jednu i jedinu nam domovinu.

Činjenica je i neko naše „sveto pravilo“ da svi trebamo više biti Bosanci) što podrazumjeva i Hercegovci) kao građani ove nam domovine naše Bosne i Hercegovine.

Zašto nam naša domovina ne bi bila neka mala Juga, ili velika Švicarska, ili Amerika ili dio Evrope po svojim brojnim sadržajima i prirodnim ljepotama i prirodnom bogatstvu ili različitom etničkom i svakom drugom nacionalnom bogatstvu, njenoga građanstva sa demokratskim principima, socijalnim i društveno ekonomskim resursima, zajedničkog karaktera i zajedničkim interesima.

Da ne bih zamarao čitaoce, mnogo toga istoga ili sličnoga izrečenog u izlaganjima svih učesnika, mogao bih lično iznijeti i veoma pozitivno analizirati, kako to svi oni zaslužuju, ali je jedan zadatak i cilj ovakvih organizovanih Konvencija, upravo i sadržan i krajnje je vrijeme jednom otrežnjenju naše sveukupne zajednice, da građanski počnemo razmišljati i donostiti riješenja i zaključke od interesa svakog građanina, kako bi konačno i stali u kraj svim nacionalistima i nacionalističkim težnjama, koje nam zatrovaše našu zajednicu i urušiše svetinju kao idola poštovanja bratstva i jedinstva, po receptu i težnji njenoga autora voljenog druga Tita.

Moramo konačno da se obračunamo i da im stanemo na putu svim veliko srpsko hrvatskim nacionalističkim težnjeama i željama, bile one sa istoka ili zapada, razlike nema, uz neposrednu i iskrenu podršku Amerike kao dokazanog prijatelja i nekih drugih dijelova iz međunarodne zajednice Evrope.

Što se tiče naših dobrih domaćih medija, bilo pisane dnevne štampe ili TV sadržaja i emisija, njihov bi veliki doprinos bio u ponovnom cjelovitom emitovanju ove Konvencije sa izlaganjima njihovih učesnika, umjesto svakodnevnih slavopojki i podrumskih skupova kod guslara Dodika ili orguljaša Čovića ili velikog „vladike“ Aleksandra Vučića, Orbana, Putina i inih bjelosvetskih naših dušmana u svakome pogledu.