Republiko, tu sam se rodio al' u tebi rođen nisam. Republiko stariji sam od tebe. Svom rođendanu se baš nešto godinama i neradujem pa tako mi teško i za tvoj rođendan sretan posebno nešto biti. Kako nekog da slaviš i veličaš ako ti je taj mnogo boli nanjeo. Mislioci, moderni psiholozi i knjige kažu da je oprost znak civilizacije i temelj daljnjeg zajedničkog života i ja se stim slažem, ali konflikt u mojoj glavi nastane kad nasilnik se godinama svojoj žrtvi predstavlja epitetom zdravo, ja sam onaj što sam te silovao kako si mi danas, a ti republiko si bila i ponosiš se tim epitetom. Unatoč tome ja Gospodara svoga molim da me i dalje uči da je tolerancija najveći stupanj moći a želja za osvetom prvi znak slabosti. Gledam djecu svoju, i ja sam nekad dijete bio. Želja mi je velika da moja djeca imaju lijepo djetinstvo republiko. Republiko ne želim da im se prekine dječija radost kao što si ti moju prekunula. Znaš li ti republiko kako boli kad ti se dječiji snovi prekinu i kad dio djetinjstva tvoga postane bol, suze, strah i rat, znaš li ti to republiko? Mora da znaš jer si ti republiko to upravo meni i uradila. Ja bi sad volio da mogu da napišem možda ti to republiko nisi znala al ja znam da si ti to i znala i planirala i uradila, i još se ponosiš s stim republiko. I znas šta republiko, nisam ja sam, ima nas republiko mnogo, mnogo si dječiji snova prekinula i života uzela. Republiko moja djeca mnogo vole moje roditelje, svoju nenu i dedu. Posmatram te susrete s njima, pa republiko ljubav i dragost je neđto toliko izrazito da se pod rukom osjetiti može. Republiko samo da znaš koliko sam ja svoju nenu i dedu volio, a ti si mi ih uzela republiko i nikad više ih vratila nisi. Znaj republiko da nema dana a da na njih nepomislim, ne znam jel' ti znaš republiko kad nečiji život uzmeš od nekog a pogotovo od djeteta kako to boli? Znaš ti to republiko jer ti si to uradila na hiljade puta. I time se republiko ti ponosiš. Lijepo li je nebo ovdje gdje je sad moj novi dom, i sunce sija i kiša pada, i snijega ima, ima i noći i dana. Al' nigdje ljepši i draži nebo, sunce noć i dan nisu nego tamo gdje sam ja rođen, tamo odakle si ti mene republiko protjerala i moje nebo, sunce, noć i dan od mene ukrala. I još se s tim republiko ponosiš. Slavi ti republiko, slavi. Rođendan je obilježavanje rađanja novih života a ti republiko slaviš na hiljade ugasenih života. Majka me je naučila da budem odvažan i ponosan i kulturan i pametan i upravo zbog tog izvini ako sam ti ovim pismom smetao u tvom slavlju republiko.
Slavi ti republiko, samo slavi. (M.H.)