Антић: Није било геноцида у Новом Пазару

Aličković: Koliko je ova vaša tvrdnja potkrijepljena dokumentima?

Антић: Овај град после Другог светског рата није страдао више него друга места у Србији, тврди историчар Чедомир Антић. На мечу Звезда-Нови Пазар транспарент с натписом „Стадион Аћиф ефендија“

Aličković: Ovaj grad je samo zahvaljujući svojim domobranima sačuvan onoliko koliko se mogao sačuvati. Veličina ovog grada je što se u njemu nikada nije osnivao ni jedan logor za druge nacije. Poznato je historijski da su u njemu živeli i Srbi za vreme rata. Osim toga ni jedna srpska svetinja nije srušena iako je većinsko stanovništvo bilo bošnjačko.

Антић: Прошлонедељни напад присталица Муамера Зукорлића на припаднике МУП-а Србије у Новом Пазару, главни муфтија Исламске заједнице у Србији (ИЗуС), у својој поруци поводом рамазанског Бајрама, прогласио је празником који ће се убудуће обележавати као „Дан шехида (бораца) Хаџета”. „У свести санџачких Бошњака 4. септембар остаће дубоко урезан, прерастајући у симбол отпора против отимања вакуфа и скрнављења масовних гробница геноцида на Хаџету”, поручио је присталицама муфтија Зукорлић пред Бајрам.
Да подсетимо, Хаџет је део Новог Пазара у коме се налази парцела око које се споре градска власт, која на њој жели да изгради обданиште, и ИЗуС, која тврди да је то земљиште вакуф (задужбина, дар) и да јој је општина отима. Деловање власти Зукорлић је представио као дискриминацију, увод у асимилацију, покрштавање и настављање „политике геноцида према муслиманима”, а „одбрану Хаџета” као обавезу сваког муслимана.

Aličković: Gospodine Antiću, IZ u Srbiji dokumentovano dokazuje da je parcela na kojoj se izgradilo obdanište zemljište vakuf Islamske zajednice. Normalno je da Bošnjaci muslimani brane svoj vakuf, isto kao što pravoslavci brane svoje zemljište. Vjerovatno Vaša neupućenost šta je vakuf donosi i ovakve reakcije. Što se tiče diskriminacije navešću Vam primjer odnosa države prema SPC i IZ u Srbiji. Dok se crkvi vraćaju njihova dobra, dotle se IZ u Srbiji oduzima i ono što je njeno, procenat povratka je 0%. Ovo je stanje a Vi ga, svakako, možete provjeriti.

Антић: Ово није први пут да Зукорлић у јавност избацује тезу о наводном геноциду на Хаџету. Муфтија, заправо, тзв. геноцидом назива стрељање више стотина муслиманских првака из Новог Пазара који су сарађивали с немачким властима од 1941. до 1945. године, од стране комуниста, на Хаџету. Обрачун партизанских власти са сарадницима окупатора није особеност Новог Пазара, нити су његови грађани највеће жртве послератног „црвеног терора”, тврди за „Политику” историчар Чедомир Антић.

Aličković: Pošto očigledno još uvjek, koliko se vidi iz vaših izjava, niste shvatili šta je genocid moram Vas uputiti na povelje o pravima i slobodama naroda. Neosporno je da su na Hadžetu stradalim Bošnjacima životi oduzimani bez ikakvih suđenja. Dovoljno je bilo da se uperi prst od strane Srba i oni bi bili pogubljeni.

Антић:
Аћиф Хаџиахметовић
– Нисам до сада наишао на покушај муслиманских и бошњачких националних идеолога да пронађу упориште за ове тврдње у науци. Процене Богољуба Кочовића, на које се тако радо позивају у Загребу и Сарајеву, говоре да су муслимани у Србији свакако мање страдали него Срби у Босни, Хрватској или чак Немци у Банату.

Aličković: Evo i uporišta zašto se tvrdi da je na Hadžetu izvršen genocid. Od preko dvije hiljada streljanih rodoljuba iz bošnjačkog naroda na Hadžetu, nabrojte koliko je na tom stratištu ubijeno Srba. Vaša tvrdnja da je stradalo više Srba od svih ostalih i je varka koju samo neupućenima možete da proturite. Procentualno u Drugom svjetskom ratu najviše je stradalo Bošnjaka muslimana. Zločin genocida ima dva elementa: namjeru i akciju. Namjera može biti dokazana direktno kroz izjave ili naređenja, ali češče, mora biti zaključena po sistematskom i koordiniranom djelovanju.
Namjera je različita od motiva. Šta god da je motiv za zločin (oduzimanje zemljišta, nacionalna sigurnost, teritorijalni integritet itd.), ako počinioci počine djelo s namjerom da unište grupu, čak i dio grupe, to je GENOCID.
Fraza "potpuno ili djelimično" je važna. Počinioci ne moraju imati namjeru da unište cijelu grupu. I uništenje samo jednog dijela grupe je, također, genocid. Ali pojedinac zločinac može biti kriv za genocid čak i ako ubije samo jednu osobu, sve dok zna da učestvuje u VELIKOM PLANU za uništenje grupe.

Антић: Нови Пазар ни по чему после Другог светског рата није страдао више него други градови у Србији. Та погубљења, односно злочини, део су праксе послератних власти, онога што називамо „црвеним терором”. Нажалост, у Србији није дошло до корените ревизије суђења, односно рехабилитације неправедно осуђених или стрељани без било каквог суђења. Убијени у Новом Пазару у томе нису изузетак – каже за „Политику” историчар Чедомир Антић. Он тврди да „црвени терор” није имао национални предзнак.

Aličković: Po mnogo čemu se razlikuje Novi Pazar od ostalih gradova Srbije. Samo jedan primjer ću vam navesti. 1943.god. mnogi su četnici okrenuli kapu i postali partizani. Baš ti koji su igrali dvostruke uloge su u Sandžaku poslije 1945.godine i pobili najviše naših domoljuba. Itekako je crveni teror imao nacionalni predznak. Od 1945. pa sve do 1956.godine pogubljeni su skoro svi oni koji su i spomenuli riječ Sandžak, osim onih koji su napustili zemlju i tako spasli glavu. Ne možete reći da u Srbiji nije bilo rehabilitacije jer to nije tačno. Pa, srpski sud je rehabilitovao Nedića, koji je jedan od osnivača logora za Jevreje i sve one koji se nisu slagali sa njegovom ideologijom. Ovdje Vam moram spomenuti i rehabilitaciju Dragoslava Draže Mihailovića kome se na sve strane podižu spomenici. Za njegove podređene neću ni da govorim, jer oni što su činili zločine u Limskoj dolini sada im se gordo dižu spomen obelježja.

Антић: – Освете јесте било, али је она превасходно била идеолошка, а не национална. Ако стрељање грађана Пазара у рату поредимо с ликвидацијама грађана Крагујевца или Београда, и то 1944. и 1945. године, закључићемо да су потоњи и више страдали. Ипак, ова масовна погубљења данас нико не назива геноцидом. Било би добро да они који тако лако употребљавају прошлост у политичке сврхе прочитају веома озбиљна истраживања какво је рецимо оно које годинама спроводи др Срђан Цветковић – рекао је Антић.

Aličković: Poređenje Kragujevca i Novomg Pazara je samo još jedan atak na nevine žrtve. U Kragujevcu su odmazdu izvršili Njemci, i ne možete to pripisivati Bošnjacima koji su branili svoj dom. Zašto ne spomenuste Limsku dolinu?

Антић: Међу стрељанима на Хаџету је и Аћиф Хаџиахметовић – Аћиф ефендија, заповедник санџачке муслиманске милиције, чији су припадници после рата, заједно са четницима и усташама, проглашени домаћим издајницима. Званична историја Хаџиахметовићу приписује многа убиства у новопазарском крају, пре свега српског становништва, али и симпатизера комуниста без обзира на националну припадност. Данашњи санџачки идеолози, с друге стране, често истичу да је муслиманска милиција наводно формирана да би заштитила муслимане од Срба.

Aličković: Nerazumno je da Vi kao historičar govorite kako su Bošnjaci muslimani, navodno, formirali svoju miliciju da bi zaštitili sebe od Srba (četnika Nedićevaca itd.). Ova konstatacija Vas i Vaših kolega je samo još jedna ničim potvrđena prevara. Poznata historijska činjenica da su i Srbi i Hrvati svojatali Bošnjake u Sandžaku, sada je već dokazana. To je moj odgovor zašto to Bošnjaci u Sandžaku osnivaju svoju miliciju. Vidjevši da sa jedne strane Srbi osnivaju četničke odrede sa kojima su još za vrijeme Kraljevine zadavali najveće zulume na teritoriji Sandžaka i da su na prvom udaru od strane tih istih, Bošnjaci nisu smjeli čekati još jedan genocid, i potpuno su bili u pravu, jer od takvih četničkih zločina u Limskoj dolini stradalo je preko 9000 hiljada Bošnjaka.
Najverovatnije, da nije bilo organizovanih muslumanskih milicija, danas ne bi postojao ni jedan Bošnjak na teritoriji Sandžaka. Ova tvrdnja je zasnovana na osnovu statističkih podataka, gde je bilo Bošnjačke milicije tu su Bošnjaci opstali, tamo gde nije djelovala tamo Bošnjaka nema ili ih ima u nekom malom procentu. Uglavnom u Priboju, Novoj Varoši itd. Što se tiče zvaničane historije, poznato je kako se ona pisala, tako da se krajem dvadesetog vijeka saznaje za genocid iz 1809.god. koji je počinjen od strane Karađorđa.

Антић: – Мислим да постоји велика мистификација те теме од стране јавних личности из Новог Пазара. Подсетио бих на чињеницу да су доласком Немаца на ове просторе од свих јужнословенских народа највише били угрожени Срби, будући да их је сам Хитлер означени као реметилачки фактор који треба уништити. Према томе, нелогичне су тврдње да је немачка и италијанска окупација срушила „великосрпску” југословенску монархију, а онда су четници управо у савезу с Немцима и Италијанима наводно започели геноцид против других народа – додао је Антић.

Aličković: Ne postoji nikakva mistifikacija, propastom velikosrpske jugoslavenske monarhije, četnici kao i ostali vide šansu da uz saradnju sa okupatorom završe plan nestanka Bošnjaka sa teritorije Sandžaka. Ovo se može dokazati da u zadatku učestvuju odredi Pavla Đurišića kao i četnici Mihajlovića. Kao što to rade četnici, tako istim tempom nastupaju ustaše i partizani. Svakim njihovim povlačenjem nastupaju četnici koji završavaju zadatak. Mislim da ste trebali pomenuti sporazum koji je, očigledno, potpisan na štetu Bošnjaka između dvije kvislinške tvorevine, Nedićeve Srbije i Pavelićeve NDH, a kako reče Tempo u svom razgovoru na RTS-u, "mi partizani smo imali sporazum sa četnicima dosta dugo u toku rata". Protiv Bošnjaka muslimana se udružuju skoro svi osim Njemaca. Navedeni sporazum Nedić-Pavelić 23.januara 1942.godine u kojem se sporazumjevaju da se područje istočne Bosne da Srbiji pod kontrolu. Tako da jedan od najvećih bosanskohercegovačkih filozofa u svom djelu "Srbizam i stradalaštvo Bošnjaka" piše: "Nakon što su se partizani i ustaške snage povukle, četnici su imali odriješene ruke za klanje i ubijanje bošnjačkog naroda.
Nažalost dokumenti govore da su se u fočanskom kraju natjecali četnici i ustaše ko će više Bošnjaka poubijati". Da li Vam bar ovo nešto govori zašto su to Bošnjaci Sandžaka morali formirati svoje milicije? I na osnovu ovoga su efendija Sulejman Pačariz u polimskom kraju, Hasan Zvizdić i Džemail Koničanin u sjeničko-tutinskom kraju i Aćif-efendija Hadžiahmetović u novopazarskom kraju formirali Sandžačku muslimansku miliciju. Muslimanska milicija u Sandžaku je uspješno branila Bošnjake sve do kraja Drugog svjetskog rata. Postavljam Vam pitanje sada: Šta bi se desilo da Bošnjaci u Bosni 1992. godine nisu uspjeli formirati svoju armiju za koju je najzaslužniji utemeljitelj general Sefer Halilović?

Антић: На питање да ли је Аћиф ефендија заправо муслимански пандан Дражи Михаиловићу, Антић одговара да се таква паралела не би могла повући.
– Прво, Аћиф ефендија је локални командант. Друго, Драгољуб Михаиловић је водио легитимни покрет отпора и до 1943. године имао подршку савезника, а Аћиф ефендија је водио квислиншку формацију која је била под заштитом Немаца, а у савезу са албанским балистима – објаснио је Антић.

Aličković: Ne može se upoređivati Dragoljub Mihailović i Aćif-efendija iz prostog razlogašto Dragoljub nastavlja projekat "Velike Srbije". Pokrstiti, poklati ili protjerati. Molim Vas, pročitajte prepiske između komadanata četničkih odreda i general štaba Mihajlovića. Aćif-efendija staje na branik odbrane svog naroda i niko ne može dokazati da je Aćif-efendija slao svoje jedinice van teritorije Sandžaka. Tu je jedna od najvećih razlika između njih dvojce. Na osnovu kojih to prava se šalju četnici na teritoriju Sandžaka, čija je to vojska i koga ona štitit? Iz ličnih primjera mogu vam samo ovo reci, da našim komšijama nije hvalila dlaka sa glave za vrijeme Drugog svjetskog rata iako ih je bilo svega osam porodica u selu. Vi kao historičar morali biste koristiti dokumenta prilikom svog izlaganja i na njih se oslanjati ili ste se oprijedelili da rehabilitujete samo one koji su vaši sunarodnici.

Антић: Мада глорификују сарадника окупатора, Зукорлићевим присталицама ипак нису стране баш све тековине партизанске идеологије. Оно што збуњује, наиме, јесте захтев Одбора за обнову Народног већа Санџака за враћање аутономије том делу Србије управо по угледу на партизанску аутономију од 1943. до 1945. године.

Aličković: Što se tiče saradnje ne može se pričati o Aćifovoj saradnji sa Njemcima a zapostavljati saradnja Mihajlovića i Nedića sa Njemcima. Što se tiče zabunjivanja u vezi s autonomijom Sandžaka, zbunjuje samo one koji očigledno žmure na historisku činjenicu koja daje neosporno pravo Bošnjacima da se bore za svoja nacionalna prava. Jako je ironičan Vaš odgovor na zahtjev povraćaja autonomije Sandžaka. Opet Vas moram opomenuti da iznosite samo ono što Vama odgovara,zaboravili ste da kažete do koje to godine Sandžak nije bio u sastavu Srbije, kada je izvršena okupacija Sandžaka i koliko vremenski Sandžak postoji kao cjelina ali ne u sastavu Srbije?!Ti isti koji su obnovili našu autonomiju su je i nasilno oduzeli bez pitanja Bošnjaka.

Антић: – Положај појединих људи на политичкој сцени у Новом Пазару је врло компликован. С једне стране они траже темељ аутономије у партизанском покрету, а с друге величају људе које је тај покрет прогонио. Они би морали да се определе за кога су заправо – закључио је Антић.

Aličković: Autonomija Sandžaka postoji mnogo prije nego što je ona partizanska. Berlinski kongres tačka 25, garantuje autonomiju Sandžaka, kao i referendum iz 1992.godine. Veličaju se ljudi koji su zaslužni da se veličaju, to isto radite i Vi, Antiću, s a Nedićem i Mihajlovićem.

Антић: Подсетимо, када су навијачи фудбалског клуба Нови Пазар, октобра прошле године, на мечу с Црвеном звездом истакли транспарент с натписом „Стадион Аћиф ефендија”, Републичко јавно тужилаштво је најавило да „истицање симбола и личности које су сарађивале са фашизмом мора бити процесуирано”. Тужилаштво је тада објаснило да се „уношењем тог транспарента подстиче расна, верска и национална мржња и нетрпељивост због тога што се односи на личност Аћифа Хаџиахметовића”.
Колико се одмакло са истрагом у овом случају, није познато, као ни зашто исти аршин није примењен када су у питању недавни инциденти у Новом Пазару.

Aličković: Po vama može se skandirati "NOŽ, ŽICA, SREBRENICA" ali se osuđuje svaki transparent koji nosi imena naših gazija. Uvjek u vašemriječniku postoje dupli aršini. Na kraju da vas napomenem gospodine Antiću dobro proučite Limsku dolinu, paljenje sela 33, kao i ubijenje 9,200 civila što stoji u arhivskoj građi pa čak i dokumenti orginali. Pljevaljski kraj gdje je stradalo od četničke kame samo djece 440 dok je D. Mihajlović bio udaljen samo pedesetak km odatle u selu Lipovu.

-----------------------------------------------------------
Завнос
Земаљско антифашистичко веће народног ослобођења Санџака (ЗАВНОС) основано је у Пљевљима 20. новембра 1943. године, тако да је 29. новембра, заједно са Завно још шест република будуће државе, учествовало у раду другог заседања Авноја. Послужило је распламсавању антифашистичке борбе и ширењу народноослободилачког покрета, али није успело да прерасте у савезну јединицу Југославије. Расформирано је марта 1945. године. Zbog čega nije uspjelo ne sigurno voljom Bošnjaka.
-----------------------------------------------------------

Синови Санџака
„Истог дана када је Краљевина Југославија потписала безусловну капитулацију (17. априла 1941), немачка војска је ушла у Нови Пазар. Становници нису скривали задовољство због доласка Немаца јер су се надали да ће у оквиру нове власти бити боље него под српско-црногорском окупацијом…
На саветовању у Косовској Митровици, које је немачка Крајскоманда организовала 19. априла 1941, политичка власт и управљање се предаје санџачким Бошњацима–муслиманима. Кључне функције у Новом Пазару преузимају Аћиф ефендија, Ахмед Даца и Бахрија Абдурахмановић. Све важне положаје које су раније држали Срби преузели су Бошњаци, а из жандармерије су избачени сви Срби и Црногорци, јер Хаџиахметовић није имао повјерења у њих…”
"Из књиге „Синови Санџака” Нура Садиковића и Харуна Црновршанина".

Vojna arhiva SFRJ - događaji u Limskoj dolini i svim mjestima u Sandžaku kao i u Novom Pazaru.