Bosnjaci.Net - Najcitaniji Web Magazin Bosnjaka u Bosni i Hercegovini i Dijaspori
OPSADA SARAJEVA U VREMENU AGRESIJE SRJ - SRBIJE I CRNE GORE 1992. - 1995.
Naslovna  |  Arhiva  |  Pretraga  |  Redakcija  |  O Bosnjaci.Net  |  Kontakt  |  Bosniaks.Net English  |  Prijava/ Registracija

Historija Sandzak

Ravnogorski bukvar
ČETNIČKI POKOLJI U PLJEVALJSKOM KRAJU
Autor: Damjan Pavlica
Objavljeno: 22. July 2013. 00:07:53


Pokolj muslimana o kojem počinioci tako sladostrasno izveštavaju, bio je najmasovniji četnički zločin tokom Drugog svetskog rata. U ovoj operaciji uništenja ubijeno je više hiljada žitelja pljevaljskog, čajničkog i fočanskog kraja. Đurišićev izveštaj jeste preteran, a prema posleratnim popisima stradalo je oko 3.000 civila. Struktura žrtava je ono što užasava. Na osnovu dostupnog spiska žrtava opštine Pljevlja, vidimo da je samo u toj opštini tada ubijeno 1370 ljudi, najviše male dece

Pokolj nejači i odojčadi u oblasti Pljevalja, Čajniča i Foče je jedno od najradikalnijih ispoljavanja zla u novijoj istoriji Balkana.
Bio je rat i zemlja je bila podeljena i okupirana. Četnička logika bila je jednostavna – ne mogu se boriti protiv jačeg ali mogu protiv slabijeg neprijatelja. Zato su "koristili" okupatora da se obračunaju sa ideološkim protivnicima i neželjenim stanovništvom. General Mihailović je postojanje muslimanskog stanovništa doživljavao kao "naročito težak problem". Nameravao je da ga reši u toku rata.
Četnički vođa Mihailović je tada boravio u Crnoj Gori pod italijanskom zaštitom. Januara 1943. naređena je mobilizacija četnika za četvrtu osovinsku ofanzivu protiv partizana. Mihailović je u tome video priliku da usput "očisti" muslimansko stanovništvo. On je naredio crnogorskim četnicima pod vođstvom Pavla Đurišića da krenu ka Bosni, preko Sandžaka, usput "čisteći" sve pred sobom.
Oblast Bijelog Polja četnici su pregazili 10. januara, nakon čega Đurišić sa neskrivenim zadovoljstvom izveštava Mihailovića da su potpuno uništili 33 muslimanska sela, ubili oko 400 muslimana „boraca“ (čitaj dečaka i muškaraca) i oko 1000 žena i dece. Četnički gubici su bili minimalni.
Nakon Bijelog Polja, Mihailović nastavlja sa "projektom raščišćavanja Turske" u oblasti Pljevalja, Čajniča i Foče. U tu svrhu naređuje formiranje napadnih odreda, ukupne jačine 5.000 boraca.

ZLOČIN

Četnički napad je počeo 5. februara ujutro, pod komandom Pavla Đurišića. Otpor stanovništva je bio veoma slab. Jugoslovenska vojska u otadžbini je naišla samo na seoske straže koje nisu pružale značajan otpor. Muški su uglavnom bili u kvislinškim ili partizanskim jedinicama, a u selima su ostale majke s decom. Deca su izgledala kao njihova deca, samo su nosila drukčija imena. Poubijana su bez milosti. Četnici su danima neumorno klali.
General Mihailović je iz štaba kod Kolašina putem radio veze pažljivo nadzirao operaciju. On 1. februara depešom javlja Baćoviću da je Đurišić krenuo ka Bosni “usput čisteći sve pred sobom” i oduševljeno zaključuje: “Naša akcija ima zamah čišćenja cele Bosne.” Par dana kasnije, Mihailović 8. februara javlja da “Turci skoro ne daju nikakav otpor”, a Italijani “mole i preklinju da se prestane.”
Kao i prilikom prethodnog pokolja u oblasti Bijelog Polja, Đurišić i je ovoga puta zadovoljno raportirao vrhovnom zapovedniku Mihailoviću:
Akcija u Pljevaljskom, Čajničkom i Fočanskom srezu protivu muslimana izvršena je.
Operacije su izvedene tačno po naređenju i izdatoj zapovesti. Napad je počeo u određeno vreme. Svi komandanti i jedinice izvršili su dobijene zadatke na opšte zadovoljstvo.
Sva muslimanska sela u tri pomenuta sreza su potpuno spaljena da nijedan njihov dom nije ostao čitav. Sva imovina je uništena sem stoke, žita i sena.
Za vreme operacija se pristupilo potpunom uništavanju muslimanskog življa bez obzira na pol i godine starosti.
Žrtve. — Naše ukupne žrtve su bile 22 mrtva od kojih 2 nesrećnim slučajem i 32 ranjena. Kod muslimana oko 1.200 boraca i do 8.000 ostalih žrtava: žena, staraca i dece.
Moral: kod naših jedinica bio je u svakom pogledu izvrstan i na veoma visokom stupnju. Herojski poduhvati svakog pojedinca i čitavih jedinica sa svojim starešinama su u svakoj situaciji dokazali vidnog izražaja i zaslužuju svaku pohvalu. Moral kod muslimana bio je takoreći srušen. Zavladala je epidemija straha od naših četnika, tako da su bili prosto izgubljeni.

Pokolj muslimana o kojem počinioci tako sladostrasno izveštavaju, bio je najmasovniji četnički zločin tokom Drugog svetskog rata. U ovoj operaciji uništenja ubijeno je više hiljada žitelja pljevaljskog, čajničkog i fočanskog kraja. Đurišićev izveštaj jeste preteran, a prema posleratnim popisima stradalo je oko 3.000 civilnih žrtava. Struktura žrtava je ono što užasava.
ŽRTVE

Na osnovu dostupnog spiska žrtava opštine Pljevlja, vidimo da je samo u toj opštini tada ubijeno 1370 ljudi, najviše male dece.
Najmlađe žrtve su novorođenčad, bebe do mesec dana života, kojih je ubijeno 13.
Preko četvrtine svih ubijenih (oko 26 %) su dečica do četvrte godine života.
Preko polovine ukupnog broja žrtava (oko 53,5 %) su deca ispod 14 godina.
Veći deo ubijene dece čine devojčice.

1. MUSIĆ M. BEGIJA, rođena 1943.
2. ŠLJIVO M. HAJRIJA, rođena 1943.
3. ŠLJUKA Š. EMA, rođena 1943.
4. MOĆEVIĆ J. SIMBULA, rođena 1943.
5. MOĆEVIĆ M. ĐUZIDA, rođena 1943.
6. ČORBO L. LATIFA, rođena 1943.
7. MUSIĆ S. HAJRO, rođen 1943.
8. MAŠOVIĆ A. ELMASA, rođena 1943.
9. KELEMIŠ J. RAŠID, rođen 1943.
10. SIJAMIĆ R. ZUMRA, rođena 1943.
11. MAŠOVIĆ DŽ. HAZBIJA, rođen 1943.
12. ŠATARA M. NURA, rođena 1943.
13. HEKALO M. MURADIF, rođen 1943.
14. KUBUR M. HAMDO, rođen 1942.
15. ŠLJUKA M. ZADA, rođena 1942.
16. PLAKALO R. NURA, rođena 1942.
17. SIJAMIĆ A. ZIZO, rođen 1942.
18. GEC P. RABIJA, rođena 1942.
19. PRLJAČA R. ADILA, rođena 1942.
20. MOĆEVIĆ A. ZLATIJA, rođena 1942.
21. DRKENDA DŽ. RASIM, rođen 1942.
22. KORORA R. SAFIJA, rođena 1942.
23. KLAPUH S. FATIMA, rođena 1942.
24. PUŠKA M. NAZA, rođena 1942.
25. KADRIĆ DŽ. MEVLA, rođena 1942.
26. KISELICA M. HAŠIM, rođen 1942.
27. KISELICA M. SABIT, rođen 1942.
28. PUCAR DŽ. HADŽIRA, rođena 1942.
29. HASOVIĆ A. JUSUF, rođen 1942.

* Cjelokupan spisak žrtava genocida. Obratite pažnju koliko su samo djece pobili!!!

POSLEDICE

Iako je Mihailović zamislio da će četnici “čistiti” od Sandžaka preko istočne Bosne sve do Bihaćke republike („naša akcija ima zamah čišćenja cele Bosne“), uskoro dolazi do zastoja. Narednih dana četnici se samovoljno razilaze kućama da ostave opljačkane stvari (“izgleda da su zemljaci morali da odnesu stvari kući, i da u tome leži izgovor za jedan kratak odmor kućama”, kako Mihailović izveštava Baćovića), a istovremeno, partizanske snage izbijaju na Neretvu, gde će ubrzo razbiti četnike.
Neposredna posledica četničkog pokolja je formiranje Handžar divizije 9. marta 1943. Kako Đurišić navodi u izveštaju: “Moral kod muslimana bio je takoreći srušen. Zavladala je epidemija straha od naših četnika, tako da su bili prosto izgubljeni.“ Nemci su iskoristili raspoloženje muslimanskog stanovništva za formiranje kvislinške SS divizije, radi "zaštite domova i obitelji". Ubrzo je ova jedinica postala zloglasna po zločinima nad srpskim stanovništvom.
Nemačka komanda je 1. aprila ocenila da bi tolerisanje "ubilačko-paljevinske” (mordbrennereien) prakse Dražinih četnika dovelo do gubljenja poverenja muslimana u Wehrmacht i komplikacija sa Turskom. Sredinom maja, u sklopu operacije Švarc, Nemci su razoružali i pohapsili Đurišićeve četnike.
Par meseci kasnije, 19. novembra, Nemci su ujedinili četnike i muslimanske kvislinge u borbi protiv partizana, izričito im zabranivši međusobne pokolje. Zbog zasluga, Mihailović je 1944. godine Đurišića unapredio u čin potpukovnika, a Hitler mu je iste godine dodelio gvozdeni krst.
KAZNA

Nakon rata, neki od odgovornih za klanje male dece su odgovarali. Avgusta 1945. u amfiteatru Pravnog fakulteta u Beogradu organizovano je prvo javno posleratno suđenje protiv Lukačevića i drugih četničkih vođa. Lukačević je, između ostalog, odgovarao što je kao komandant četničkih snaga u Bosni organizovao pokolj u Foči i učestvovao u istrebljenju muslimanskog stanovništva. Osuđen je na smrt i streljan krajem avgusta 1945.
Pavle Đurišić i Zaharije Ostojić nisu dočekali kraj rata. Njih su aprila 1945. godine zarobile i potom ubile snage NDH u pokušaju da se domognu zapada.
General Dragoljub Mihailović je 1946. godine uhvaćen i optužen, između ostalog, i za ovu opsežnu operaciju etničkog čišćenja. Mihailović se branio relativizovanjem zločina, prebacivanjem odgovornosti na svoje potčinjene, pa i na čitav narod "vasojevićkog kraja". On je kao povod za pokolj dece naveo ustaške zločine nad Srbima. Sudija je Mihailoviću postavio pitanje: “Jesu li ustaše i deca?” na šta je on legalistički odgovorio: “Moje naređenje za ubistvo žena i dece apsolutno ne postoji.”
Doista, i Mihailović i Đurišić naređuju poštedu žena i dece. Mihailović je u svom naređenju piše: „komandanti će preduzeti najstrožije mere da se svaka pljačka zabrani, ubijanje nevinih ljudi, žena i dece spreči i zavede najveći red i disciplina kod svojih jedinica,“ a Đurišić u svom: „sve borce Muslimane, ustaše i komuniste ubijati. Žene i decu ne ubijati.”
Lukavo, nema šta. Obojica su ostavili pisani trag, koji govori jedno, i trag krvi, koji govori drugo.
Nakon što su sebi napravili alibi, više se nisu osvrtali formalnu zabranu ubijanja žena i dece, što samo govori o njenoj suštinskoj beznačajnosti. Štaviše, očito su imali drukčiji dogovor. Đurišić nakon pokolja javlja Mihailoviću da je sve izvedeno “tačno po naređenju i izdatoj zapovesti”, odnosno sva sela su spaljena, a stanovništvo uništeno „bez obzira na pol i godine starosti“. Niko ne pominje zločin ili eksces, operacija je pravo uspela. “Herojski poduhvati svakog pojedinca i čitavih jedinica sa svojim starešinama su u svakoj situaciji dokazali vidnog izražaja i zaslužuju svaku pohvalu.“
Predsednik suda: Ali, objasnite vi ovu situaciju, ovaj izveštaj Pavla Đurišića koji ste vi primili. Jeste li vi primili od Pavla izveštaj o njegovoj „akciji" protiv muslimanskih sela.
Optuženi Mihailović: Jesam... To su bile drvene kuće i moglo je za vreme same borbe da se to i desi.
Pretsednik: Ama, ne radi se ovde o drvenim kućama. Ovde se radi o ubijanju hiljade žena i dece.
Optuženi: Prvo, smatram da je izveštaj preteran. Drugo, smatram da je masa njih poginulo usled nemanja zaklona. Treće, smatram da je u ovim borbama učestvovao narod iz celog vasojevićkog kraja.
Optuženi Mihailović je pred sudom pokušao da opravda pokolj tumačeći da su svi ubijeni stanovnici bili kolektivno krivi:
Predsednik: Da li su muslimani iz ova 33 sela sa oduševljenjem na zboru glasali da ih četnici pokolju i popale?
Optuženi: Oni su se borili. Sva su ta sela bila u italijanskoj službi kao italijanski milicionari.
Mihailović je pravdao pokolj nejači time što su "sva srpska sela na desnoj obali Lima popaljena od muslimana", a "mržnja Crnogoraca prema muslimanima poznata je." Sebe je pravdao time da mu je Đurišić javio "da će usput da raščisti sa Bukovicom", ali "nije mislio da će on na taj način raščistiti".
Mihailović je proglašen krivim po nekoliko tačaka optužnice, uključujući zločine protiv čovečnosti. Osuđen na smrt i streljan sredinom jula 1946. u Beogradu.

SLAVA

Kapetan Nikola Bojović, koji je komandovao napadom na selo Bukovicu, u kojoj je ubijeno 574 žitelja, uglavnom majki i male dece, uspeo je da pobegne iz Jugoslavije i izbegne odgovornost za učešće u masakru. Umro je u 2004. godine u Londonu, u 97. godini života, a sahranjen u Beogradu, uz crkvene počasti. Pravoslavni mitropolit Amfilohije je nad njegovim odrom citirao Jevanđelje i poručio okupljenima da je kapetan Nikola Bojović bio „vitez duha, obraza i vjere“.
Voleo bih znati kojom logikom je pravoslavni mitropolit Amfilohije proglasio jednog od egzekutora „vitezom duha, obraza i vjere“, vernog “majčinom mlijeku, Bogu, Otadžbini i Kralju“?
Nemojte mi samo reći da ga ovaj duhovnik slavi i hvali zato što je ubijao tuđu decu?

Autor: Damjan Pavlica, e-novine.com



Ostali prilozi:
» 20. NOVEMBAR - DAN SANDŽAKA
| 20. November 2013 04:47
» ČETNIČKI POKOLJI U PLJEVALJSKOM KRAJU
Damjan Pavlica | 22. July 2013 00:55
» PLAV - GUSINJE: SMRT ILI KRST
Mehmed Meša Delić | 17. February 2011 20:18
» BOŠNJACI U SANDŽAKU NISU RAVNOPRAVNI!
| 28. September 2009 12:50
» UNUK JUSUFA MEHONIĆA U SANDŽAKU I RODNIM ŠAHOVIĆIMA
Almir Mehonić | 02. December 2008 05:42
» ŠEHADET JAKUPA PEPIĆA 1912. GODINE
Almedin Pepić | 30. August 2008 08:16
» BOSNA I SANDŽAK - CARIGRADSKA KONVENCIJA
Dr. Mustafa Imamović | 11. March 2008 19:08
» NOVI USTAV CRNE GORE
| 12. November 2007 00:00
» DUG PREMA STAROJ ÈARŠIJI
| 22. April 2007 00:00
» PLAVSKO JEZERO PRED IZUMIRANJEM
| 24. March 2007 00:00
Ostali prilozi istog autora:
» ZAŠTO VOLIM BOSNU
07. March 2012 20:54